Sirova nafta, koja je sinoć postigla novu rekordnu vrednost od gotovo 127 dolara za barel, usled zabrinutosti da američke rafinerije neće moći da pokriju tražnju dizela i lož ulja, danas je nešto pojeftinila, na 125,93 dolara. Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u junu na Njujorškoj robnoj berzi je u jednom momentu tokom jučerašnjeg trgovanja postigla rekordnu cenu od 126,98 dolara za barel, da bi danas ipak pala, a cena evropske „brent” nafte na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu je istovremeno porasla za 19 centi, na 124,29 dolara za barel, prenela je agencija Blumberg. Prema proceni Međunarodne agencije za energetiku, snabdevanje dizelom i lož uljem u razvijenim zemljama je u martu palo 6,7 odsto u odnosu na isti mesec lani, na 477,6 miliona barela. „To je dovelo do poskupljenja tih goriva, ali i do rasta cene sirove nafte”, izjavio je analitičar firme „Komoditi vorants” Rouan Menzis. Nafta je dodatno poskupela pošto je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio državnoj novinskoj agenciji Fars da Iran razmatra promene u proizvodnji nafte. Neimenovani iranski zvaničnik je nedavno najavio da bi Iran od sledećeg meseca mogao da smanji proizvodnju za 400.000 do milion barela na dan. (Tanjug)

Cene akcija na Beogradskoj berzi, dan posle opštih izbora, znatno su skočile i oko podneva veliki broj hartija beleži maksimalni plus od 20 odsto. Indeks najlikvidnijih akcija Belex15 u skoku je od više od 12 odsto. Po ili bezmalo 20 odsto na vrednosti dobile su akcije Čačanske banke (ČNB), Komercijalne banke (KMBN), Privredne banke Beograd (PRBN), Vitala (VITL), Globos osiguranja (GLOS) i Informatike (INFM). Od akcija sa A listinga najviše je porastao Energoprojekt holding (ENHL) - maksimalnih 10 odsto, Soja protein (SJPT) je u plusu od gotovo deset procenta, a Tigar (TIGR) 8,8 odsto. (Beta)

Cene pšenice na merkantilnoj berzi u Čikagu pale su potkraj protekle sedmice za više od dva odsto kada je američko ministarstvo poljoprivrede procenilo da će ovogodišnja svetska proizvodnja hlebnog žita biti rekordna i da će omogućiti obnavljanje zaliha, svedenih na najniži nivo za minule tri decenije. Prema proceni ministarstva poljoprivrede u Vašingtonu, američka proizvodnja ozime pšenice porašće ove sezone za 17 odsto na 1,78 milijardi bušela (27,2 kg), a svetska proizvodnja hlebnog žita u sezoni koja počinje 1. juna porašće 8,2 odsto, na rekordnih 656 miliona metričkih tona. Rekordna žetva će doprineti uvećanju svetskih zaliha pre žetve 2009. godine za 13 odsto, procenjuju američki stručnjaci. (nastavak)

Vlada Srbije usvojila je predloge Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sporazuma Srbije i Rusije u oblasti energetike. Prema saznanjima B92, nakon što je preglasavanjem utvrđeno da prva i druga tačka dnevnog reda sednice Vlade budu sporazumi sa Evropskom unijom, premijer i ministri iz DSS-a i Nove Srbije privremeno su napustili sednicu. Predsedavanje sednici, po ovlašćenju premijera, preuzeo je vicepremijer Božidar Đelić, a Vlada je zatim usvojila predlog Sporazuma sa EU. Na sednicu su se potom vratili premijer i ostali ministri kako bi glasali za energetski sporazum sa Rusijom. Kako B92 saznaje, ministri iz G17 plus nisu se izjašnjavali o energetskom sporazumu, već su zatražili da ministar energetike objasni da li vlasništvo NIS-a obuhvata samo rafinerije, ili i pumpe i naftne bušotine. Prema saznajima B92, ministri iz G17 plus podržavaju gasni deo aranžmana. Neposredno pred sednicu, neki članovi Vlade ponovili su svoje argumente za usvajanje Sporazuma o stabilizaciji i one protiv tog sporazuma. (nastavak)

Sirova nafta je danas na berzi u Njujorku postigla novu rekordnu cenu od 124,73 dolara za barel, što je posledica zabrinutosti na tržištu da zalihe benzina i dizela neće biti dovoljne da pokriju tražnju tokom letnje sezone u SAD, kad je potrošnja goriva tradicionalno najveća. Istovremeno je evropska „brent” nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 1,41 dolar, ili 1,2 odsto, na takođe rekordnih 124,25 dolara za barel, prenela je agencija Blumberg. Remont rafinerija i smanjenje proizvodnje u kombinaciji sa sve nižim profitima od prerade nafte su doveli do pada zaliha dizela ove godine. To pokazuje i najnoviji nedeljni izveštaj američkog Ministarstva energetike o zalihama u SAD, objavljen 7. maja, koji je pokazao pad zaliha dizela, lož ulja i stepena iskorišćenosti rafinerija u protekloj sedmici. (Tanjug)

Evropska unija pripremila je mehanizam podsticaja i olakšica za ulaganja Evropske investicione banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija u Srbiju i druge zemlje zapadnog Balkana, koji će, pored ostalog, imati fond od milijardu evra za obezbeđenje niske kamate i druge potpore za prioritetne projekte u regionu. Odluku o tome idućeg utorka će usvojiti ministri ekonomija i finansija EU, a predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat će saopštiti kakve je mere ova ključna finansijska ustanova EU pripremila za podršku „usaglašenoj i osnaženoj potpori investicijama na zapadnom Balkanu”, saopštio je jedan visoki zvaničnik predsedništva EU. „Objedinjeni finansijski mehanizam za zapadni Balkan” ima za cilj da se ohrabri dosadašnji napredak zemalja zapadnog Balkana u tranziciji i integraciji njihovih ekonomija, kao i da se „uvreži” dalji makroekonomski rast i stabilnost regiona, prevashodno na temelju privatnih i javnih investicija. Za to je već dobijena i podrška Evropske banke za obnovu i razvoj, Banke za razvoj Saveta Evrope i, prvenstveno, Evropske investicione banke. (nastavak)

Lekarska komora Srbije saopštila je danas da je počela proceduru priznavanja srpske licence - dozvole za rad, koja će omogućiti lekarima da rade u svim zemljama članicama Stalnog komiteta lekara Evrope. Lekarska komora Srbije je dobila status posmatrača u Stalnom komitetu lekara Evrope, što je maksimum za zemlje koje nisu članice Evropske unije. U saopštenju Lekarske komore Srbije navodi se da će taj status omogućiti slobodan protok lekara na teritoriji EU i čitave Evrope. (Beta)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić predložio je danas predstavnicima nemačkog Mercedesa uspostavljanje novog strateškog partnerstva te kompanije i fabrike FAP u Priboju, po modelu koji je ugovoren između italijanskog Fijata i kragujevačke Zastave. Delegacija Mercedes Benza, na čelu sa generalnim direktorom te kompanije za Srbiju i Crnu Goru Stavrosom Paraskevaidesem i predstavnikom nemačke ambasade u Beogradu, sastala se sa Dinkićem, na poziv Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Dinkić je delegaciji Mercedesa predstavio podsticaje koje Srbija nudi prvoklasnim svetskim proizvođačima automobila za izgradnju pogona na teritoriji Srbije. Ti podsticaji uključuju besplatnu dodelu zemljišta, koje je opremljeno neophodnom komunalnom infrastrukturom, zatim status slobodne carinske zone, oslobađanje od poreza na profit i plaćanja lokalnih taksi i poreza u periodu od 10 godina, kao i finansijski podsticaj države u iznosu do 25 odsto vrednosti investicije za ulaganje od preko 200 miliona evra i zapošljavanje više od 1.000 radnika. Dinkić je rekao da se razmatra primena tog modela i za privatizaciju „14. oktobra” iz Kruševca. (nastavak)

Dinar je oslabio prema evru za 2,4 odsto, tako da je srednji kurs evra premašio 83 dinara prvi put posle 20. marta i, prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije, iznosi 83,0788 dinara. Jučerašnji kurs evra bio je 81,1042 dinara, odnosno skoro dva dinara niži nego danas. Dinar je od početka sedmice oslabio tri odsto, a samo pre dve sedmice srednji kurs evra je prvi put od 3. januara ove godine pao ispod 80 dinara. Od početka godine evro je najvišu vrednost dostigao 28. februara, kada je vredeo 83,8286 dinara, a najnižu 1. januara, kada je vredeo 79,2362 dinara. Prema ocenama ekonomista, slabljenje dinara prouzrokovano je političkom neizvesnošću pred izbore. (RTS)

Rusija i SAD potpisale su u utorak dugo očekivani pakt o civilnoj nuklearnoj saradnji koji će omogućiti kompanijama dve zemlje da prošire bilateralnu nuklearnu trgovinu. Sporazum će kompanijama obe zemlje otvoriti rastuće nuklearno tržište u SAD i ogromna ruska polja uranijuma. Bez dogovora, saradnja potencijalno vredna milijarde dolara bila je veoma ograničena i zahtevala je zvanični pristanak. Nakon današnjeg sporazuma, kompanije će same moći da sklapaju poslove. Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom saopštila je da će danas potpisani sporazum dati pravnu osnovu za saradnju. Sporazum su potpisali šef Rosatoma Sergej Kirijenko i američki ambasador u Moskvi Vilijam Berns. „Potpisivanje dokumenta omogućiće normalan razvoj atomske energije i ciklusa nuklearnog goriva, i istovremeno smanjiti rizik proliferacije atomskog naoružanja”, piše u saopštenju Rosatoma. (nastavak)

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da će od 1. juna ove godine građani Srbije moći da iznesu u inostranstvo dvostruko više deviza nego sada, odnosno 10.000 evra. U saopštenju se navodi da će i nerezidenti isti iznos moći da unesu u Srbiju bez obaveze prijavljivanja carini. Povećanjem iznosa NBS će uskladiti svoj propis sa Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kojem je predviđen isti iznos koji pojedinci mogu slobodno prenositi u inostranstvo, odnosno iz inostranstva, ističe se u saopštenju. Uz to, povećanjem navedenog iznosa izvršiće se i usaglašavanje sa Direktivom 1889/2005 Evropskog Parlamenta i Saveta Evropske unije (EU), koja reguliše unošenje i iznošenje gotovine iz EU, što će, smatraju u NBS, značajno liberalizovati unošenje i iznošenje gotovine iz zemlje do potpunog ukidanja ovog ograničenja, a pojednostaviće se i procedura na granici. (Beta, Mondo)

Cena sirove nafte na robnoj berzi u Njujorku premašila je danas nivo od 120 dolara po barelu, zabeleživši novi rekord, usled zabrinutosti trgovaca za isporuke zbog poremećaja proizvodnje u Nigeriji, najvećem afričkom proizvođaču nafte. Napadi nigerijskih pobunjenika na naftovod primorali su naftnu kompaniju „Rojal Dač Šel” da smanji proizvodnju, što bi moglo da umanji ponudu na tržištu. Sirova nafta za isporuku u junu poskupela je danas na Njujorškoj berzi za 3,6 dolara ili 3,1 odsto, na 119,92 dolara za barel (159 litara), a terminski ugovori su dostigli rekordnih 120,21 dolar po barelu, javila je agencija Blumberg, konstatujući da poskupljenje glavne energetske sirovine za proteklih godinu dana dostiže 94 odsto. (Tanjug)

Ministarstvo finansija i ministarstvo trgovine i usluga odobrili su danas povećanje maloprodajne cene goriva u proseku za 5,25 odsto, potvrđeno je agenciji Beta u tim ministarstvima. U Ministarstvu rudarstva i energetike agenciji Beta nisu mogli da kažu kada bi na pumpama u Srbiji mogla da počne primena novih cena. Kako je rečeno, predlog je u skladu sa uredbom prema kojoj se cene naftnih dervata usklađuju na 15 dana sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara. Prema proračunu Ministarstva rudarstva i energetike, motorni benzini u Srbiji u proseku bi trebalo da poskupe za 2,7 dinara, a dizel goriva za 3,2 dinara. Litar motornog benzina (MB) i bezolovnog motornog benzina (BMB) od 95 oktana umesto za 98,84 dinara prodavaće se za 101,49 dinara, a dizel D-2 trebalo bi da bude skuplji za 2,92 dinara i umesto za 83,98 dinara da se prodaje za 86,9 dinara po litru. (nastavak)

Agencija za privatizaciju je saopštila da je proglasila neuspešnim drugi tender za prodaju imovine „RTB Bor” grupe. Agencija je navela da drugorangirana kompanija na tenderu za prodaju RTB Bor grupe, kompanija SMR, nije dostavila dokaz o produžetku licitacione garancije, koja je istekla 29. aprila. Imajući u vidu da bez validne garancije ne postoji zakonska osnova za produžetak pregovora, tender je proglašen neuspešnim, a Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja doneće u najkraćem roku odluku o daljim koracima u privatizaciji RTB Bor grupe, saopštila je Agencija. Agencija za privatizaciju je 11. aprila uputila prvorangiranom ponuđaču na tenderu za kupovinu RTB Bor grupe, austrijskom „Ateku” obaveštenje o raskidu ugovora zbog neuplaćivanja kupoprodajne cene. Istog dana, drugorangiranom učesniku na tenderu, ruskoj kompaniji SMR upućen je poziv da 14. aprila otpočne pregovore radi zaključenja ugovora. Preduslov za otpočinjanje bilo kakvih pregovora i daljih aktivnosti u ovom tenderskom postupku, bilo je dostavljanje licitacione garancije sa rokom važnosti od 180 radnih dana od datuma podnošenja ponuda. (nastavak)

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić i potpredsednik „Fijata” Afredo Altavila potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju, strateškoj saradnji i zajedničkom ulaganju. Memorandum predviđa formiranje zajedničke kompanije, u kojoj bi „Fijat” imao 70 odsto, a država Srbija 30 odsto vlasništva. „Fijat”, prema potpisanom memorandumu, namerava da u Kragujevcu do kraja 2009. godine otpočne proizvodnju potpuno novog modela automobila A klase, a planiran obim proizvodnje je 200.000 automobila godišnje. U drugoj fazi, do kraja 2010. godine „Fijat” bi trebalo da počne proizvodnju još jednog modela B klase, čime bi ukupna proizvodnja u „Zastavi” porasla na 300.000 vozila godišnje. Aranžman sa „Fijatom” je model zajedničkog ulaganja u „Zastavu”, tako što bi država Srbija bila manjinski, a italijanska kompanija većinski vlasnik u toj kragujevačkoj fabrici. „Fijat” će se tim sporazumom obavezati da podigne proizvodnju sa sadašnjih 12.350 automobila u 2007. godini, na oko 50.000 komada u prvih devet meseci od potpisivanja ugovora. (Tanjug)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić najavio je da će sutra u Beogradu biti potpisan Memorandum o razumevanju sa italijanskim „Fijatom” o strateškom partnerstvu za kragujevačku Zastavu. „Sutra se očekuje potpisavanje dokumenta decenije vezanog za kragujevačku Zastavu o proizvodnji potpuno novog automobila i podizanju proizvodnje na 150.000 automobila godišnje uz investiciju koja je mnogo veća od 300 miliona evra”, kazao je Dinkić novinarima. Ministar je kazao da su Italijani ubrzali potpisivanje Memoranduma o razumevanju za Zastavu zbog današnjeg potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. On je precizirao da je potpisivanje ubrzano jer „Fiat” ima sigurnost za svoje ulaganje pošto će SSP obezbediti bescarinski izvoz srpskih proizvoda na evropsko tržište. Dinkić je najavio i da će sutra u Beograd doći predsednik „Fiata” Serđo Markijone. Markijone se veoma retko pojavljuje u javnosti, naveo je ministar, a u Beograd će doći da podrži potpisivanje memoranduma o razumevanju za Zastavu. Dinkić je dodao da će prvi čovek Fiata sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. (nastavak)

Američki Internet pretraživač „Jahu” pregovara s medijskom grupacijom „Tajm Vorner” o udruživanju s njenim Internet ogrankom AOL radi odupiranja ponudi američkog softverskog giganta „Majkrosofta” za kupovinu „Jahua” za 44,5 milijardi dolara. „Jahu” tu ponudu smatra premalom. S druge strane, kompanija „Njuz” pregovara s „Majkrosoftom” o podnošenju zajedničke ponude za kupovinu „Jahua”, objavili su američki mediji. Dogovor između „Jahua” i „Vornera” mogao bi da bude „težak” oko 10 milijardi dolara. Planom je predviđeno spajanje kompanija „Jahu” i AOL, s tim što bi „Vorner” dobio oko 20 odsto vlasništva u zajedničkoj kompaniji. Osim toga, „Vorner” bi odobrio novčana sredstva kompaniji „Jahu” kako bi otkupila određen broj svojih deonica. (nastavak)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić obavestio je u ponedeljak rukovodstvo i sindikate kragujevačke Zastave da su dve najveće evropske automobilske kompanije - Fijat i Folksvagen, izrazile interesovanje za ulaganje u automobilsku industriju u Srbiji. Dinkić je predstavnike sindikata Zastave na današnjem sastanku obavestio da se sa italijanskom i nemačkom kompanijom intenzivno pregovaralo u poslednjih par nedelja, navodi se u saopštenju ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. „Grupa Fijat je zainteresovana za strateško partnerstvo sa Zastavom, a Folksvagen je više zainteresovan za grinfild ulaganja, tj. izgradnju potpuno nove fabrike automobila. Obe kompanije su zainteresovane za proizvodnju kompletnih automobila, kao i putpuno novih modela automobila, što će doprineti značajnom ubrzanom rastu metalskog kompleksa u Srbiji”, dodaje se u saopštenju. (nastavak)

Broj lizing ugovora u Srbiji u prva tri meseca ove godine je smanjen za 1,7 odsto, na 16.662, pokazali su najnoviji podaci Udruženja banaka Srbije. Generalni sekretar udruženja Veroljub Dugalić ocenio je da broj lizing ugovora opada jer se građani više okreću kreditima, koji se odobravaju po povoljnijim uslovima. U istom periodu broj korisnika lizinga smanjen je za 1,8 odsto, na 15.957, a iznos ostatka u dugu povećan je za 1,6 odsto, na 8,7 milijardi dinara. Broj kreditnih kartica bio je na kraju marta 1.172.113, što je 4,7 odsto više nego na početku godine, a broj korisnika kreditnih kartica bio je 896.957, što je rast od 3,4 odsto. Iznos odobrenog limita na kraju marta bio je 73,9 milijardi dinara, a u iskorišćenju je bilo oko 40 odsto tog iznosa. (nastavak)

Ruska vlada prihvata da energetski sporazum Srbije sa Rusijom bude ratifikovan posle 11. maja, i to u vidu u kojem je potpisan, izjavio je u Moskvi srpski ministar za infrastrukturu Velimir Ilić. „Ruska vlada je sa velikim razumevanjem prihvatila da sve miruje do 11. maja. Dogovoreno je da se čeka formiranje novog parlamenta i neće biti nikakvih pritisaka sa ruske strane da se to dogodi brže”, kazao je Ilić srpskim novinarima, posle razgovora sa ruskim ministrom za energetiku Viktorom Hristenkom i predstavnicima Gasproma. Navodeći da u srpskoj vladi niko nije protiv ratifikacije sporazuma, Ilić je rekao da bi tehnička vlada odmah posle održavanja parlamentarnih izbora uputila predlog za ratifikaciju energetskog sporazuma, koji bi novi saziv skupštine ratifikovao na jednoj od prvih sednica. Ilić je kazao da je u razgovoru čuo veliko razumevanje Rusije „koja je shvatila našu predizbornu kompanju i našu predizbornu groznicu”. (nastavak)

Na sednici Vlade Srbije nije bilo većine glasova da se Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Ruske federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede uputi Narodnoj skupštini na ratifikaciju. Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio je da Nacrt zakona o potvrđivanju energetskog sporazuma sa Rusijom nije dobio većinsku podršku ministara u Vladi Srbije, zbog čega ne može da bude upućen parlamentu na ratifikaciju dok se ne formira novi skupštinski saziv. On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da su ministri iz DS ocenili da podržavaju taj sporazum i da će za njegovu ratifikaciju glasati kada se formira novi saziv parlamenta. Cvetković je kazao da su ministri iz DS procenili da bi današnjim glasanjem članova vlade za taj nacrt moglo da bude dovedeno u pitanje legalnost rada vlade. On je rekao da na sednici Vlade nije bilo izjašnjavanja o tome ko je protiv pregloga da se sporazum uputi na ratifiklaciju, jer je bilo očigledno da nema dovoljno glasova da se taj predlog usvoji. On je dodao bi ministri iz DS bili uzdražni da se glasalo o tom predlogu, kao i prošli put kad se na sednici Vlade glasalo o istom predlogu. (nastavak)

Odbornici Skupštine opštine Jagodine doneli su danas odluku o izgradnji vetrenjača koje će energiju vetra pretvarati u električnu energiju, a one će se graditi u saradnji sa firmom „Trilium Enerdži INS” iz Toronta u Kanadi. Za taj projekat Ministarstvo rudarstva i energetike dalo je načelnu saglasnost 17. marta, a međusobna prava i obaveze Jagodine i firme „Trilium Enerdži INS” o pripremnim radnjama za izgradnju postrojenja bliže će se regulistai ugovorom koji će potpisati predsednik opštine Dragan Marković - Palma, rečeno je na sednici koja je sazvana po hitnom postupku. U obrazloženju odluke navedeno je da je inicijativa za pristupanje izvođenju radnji za izgradnju potekla od kanadske firme polovinom februara. Reč je o najnovijoj tehnologiji za dobijanje struje upotrebom vetra koja će u tehnološko proizvodnom smislu suvereno vladati svetskim tržištom narednih nekoliko desetina godina. (nastavak)

Zahvaljujući razlici u dozvoljenim količinama izotopa stroncijuma u pečurkama, Belorusija prodaje na tone radioaktivnih pečuraka Evropskoj uniji, izjavio je predsednik beloruske Nacionalne komisije za zaštitu od radijacije Jakov Kenigsberg. Evropskim zakonima je određen relativno visok dozvoljen nivo prisustva izotopa stroncijuma, izuzetno radioaktivnog elementa, u pečurkama, što beloruskim prodavcima omogućava da na tržištu EU prodaju i pečurke koje su prema standardu u Belorusiji nepodobne za ishranu, prenela je DPA. Belorusija, bivša sovjetska republika, bila je1986. godine pogođena nuklearnom katastrofom u Černobilju, u susednoj Ukrajini, kada je kontaminirana skoro četvrtina njene teritorije. (nastavak)

U Bukureštu su Srbija, Hrvatska i Rumunija potpisale Sporazum o osnivanju zajedničke kompanije za razvoj Panevropskog naftovoda (PEOP). Sporazum su potpisali direktor srpskog preduzeća „Transnafta” Nebojša Lemajić, član uprave hrvatske kompanije „Janaf” Vladimir Vranković, a sa Rumunske strane generalni ditrektor kompanije „Konpet” (Conpet) Livju Ilaši i generalni direktor kompanije „Oil Terminal Konstanca” Mihaj Lupu. Slovenija i Italija još nisu imenovale svoje kompanije u zajedničkoj kompaniji za razvoj PEOP-a, ali su na potpisivanju u Bukureštu bili prisutni predstavnici ambasada Ljubljane i Rima. Italija se čvrsto opredelila da učestvuje u projektu, ali nova vlada će trebati da imenuje italijansku kompaniju. Prema rumunskim izvorima, u PEOP projektu učestvovaće i Evropska unija koja je vrlo zainteresovana za alternativne energetske izvore, a o tome je izrazila i političku volju potpisivanjem prošle godine ministarske deklaracije u Zagrebu. (nastavak)

Internet pretraživač „Gugl” se, drugu godinu zaredom, našao na čelu liste najmoćnijih svetskih brendova, sa vrednošću koja se procenjuje na 86,1 milijardu dolara, objavio je danas londonski „Fajnenšel tajms”. Među prvih deset najvredniji brendova, na listi "BrandZ TOP 100", koju sastavlja agencija „Milvord Braun Optimor”, vode tehnološke firme, koje su zauzele šest mesta. Tu su i „ikone” brze hrane - „Mek Donalds” i „Koka kola”. U prvih deset firmi prema tržišnoj vrednosti je i dalje proizvođač cigareta „Marlboro”, uprkos snažnim kampanjama protiv pušenja. Istina, pao je za četiri mesta - sa šestog na deseto. Vrednost „Top 100” brendova porasla je za poslednjih godinu dana 21 odsto i ukupno dostigla 1,94 biliona dolara. Iako je lista svetska, na njoj se nalaze firme iz samo 16 zemalja. Više od polovine, 54 marke, je iz SAD. Dobro se drži i Kina, čija se telekomunikaciona kompanija „Čajna mobajl” našla na petom mestu. Među sto najvrednijih su još i „Benk od Čajna”, „Čajna konstrakšn benk” i banka ICBC. (nastavak)

Finansijski špekulant Džon Polson zaradio je prošle godine najveću godišnju platu u istoriji sveta od čak 3,7 milijardi dolara. Polson je u jeku buma američke stanogradnje 2005. godine, dok su milioni Amerikanaca oberučke prihvatali rizične stambene kredite koje su im agresivno nudile neke od najuglednijih investicionih banaka u SAD, posumnjao u solidnost tih kreditnih aranžmana koji su preplavili berze. Dok su se investitori otimali za kolač visokorizičnih američkih hipotekarnih kredita, ubeđeni da vrednost kuća u Americi nikada ne pada i da nema šanse da korisnici stambenih kredita u SAD ne otplate rate, on je ulagačima u njegove hedž-fondove savetovao da se po svaku cenu klone tog tržišta. (nastavak)

Najveći problem zaposlenih svuda u svetu je šef, odnosno nadređeni. Ni mala plata, ni loše ili neprijatno radno okruženje, ni obim posla, već šef - kaže za „Blic” Majk Lipkin, jedan od najpoznatijih svetskih motivatora i stručnjaka u oblasti komunikacija. On je na poziv DHL-a gostovao u Srbiji, gde je održao predavanje menadžerima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. „Nadređeni su ti koji stvaraju negativnu radnu atmosferu, umesto da se posvete svojim radnicima i inspirišu ih da postižu što bolje rezultate. Stres proizvode šefovi, jer nisu dovoljno motivisani i svoju frustriranost iskaljuju na radnike”, kaže Lipkin. On navodi da je novac jedan od glavnih motivatora, ali nije najbitniji. Radnik voli da se oseti bitnim, ma koji posao da radi. Treba mu ponuditi mogućnost da napreduje, da se usavršava i uči. Ako shvate da je njihov napor i trud cenjen, i da se primećuje, lako će se pomiriti s manjom platom. (nastavak)

Gorivo na pumpama u Srbiji od danas je jeftinije u proseku za 4,35 odsto. Motorni benzini u proseku je jeftiniji za 2,38 dinara, a dizel goriva za 2,78 dinara. Litar motornog benzina (MB) i bezolovnog motornog benzina (BMB) od 95 oktana umesto 101,14 dinara košta 98,84 dinara, dok je nova cena dizel D-2 83,98 dinara što je za 2,52 dinara manje. Nova cena evrodizela je 91,58 dinara, a eko 3 dizela 87,49 dinara. Litar goriva evropremijum BMB 95 jeftiniji je za 2,69 dinara i na pumpama će se prodavati za 107,39 dinara. Nova cena ulja za loženje je 76,54 dinara, a to je za 3,21 dinar manje nego do sada. Poslednja promena cena naftnih derivata u Srbiji bila je 1. aprila, kada je gorivo poskupelo u proseku 2,49 odsto. Cene goriva u Srbiji, prema Uredbi o formiranju cena naftnih derivata, usklađuju se na svakih 15 dana sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara. (RTS)

Iznajmljivanje stanova je na svetu najskuplje u Hongkongu, gde mesečni zakup stana sa tri spavaće sobe prosečno košta gotovo 10.000 dolara, saopštila je firma „ECA internešenel”. Prema izveštaju te firme, najveće poskupljenje najmova za stan je prošle godine zabeleženo u Singapuru, poslovnom centru Jugoistočne Azije - čak 30 odsto, na prosečno 4.460 dolara, sa 3.364 dolaza godinu dana ranije. Izveštaj je sačinjen na osnovu kretanja cena zakupa stanova sa tri spavaće sobe tokom 2007. godine, prenela je agencija Blumberg. Azijski gradovi zauzimaju polovinu od deset vodećih mesta na listi najskupljih. Osim Hongkonga, tu su Bombaj na šestoj poziciji, Seul na sedmoj, Singapur na devetoj i Ho Ši Min na desetoj. Iznajmljivanje u Aziji košta prosečno 3.820 dolara mesečno za četvorosoban stan, što je znatno više od globalnog proseka od 2.950 dolara, navedeno je u izveštaju „ECA internešenela”. Drugi grad na listi najskupljih je Moskva, ispred Njujorka, Tokija i Londona, koji je peti. (nastavak)

Sirova nafta je danas poskupela na novi istorijski rekord od 112, 48 dolara usled spekulacija da će američki dolar nastaviti da gubi na vrednosti i da bi Kina u prvom tromesečju mogla da zabeleži privredni rast veći od deset odsto. Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u maju je na Njujorškoj robnoj berzi danas porasla za 72 centa, ili 0,6 odsto, na 112,48 dolara za barel, što je najviše od kad je 1983. počelo da se trguje ugovorima za terminsku isporuku nafte, prenela je agencija Blumberg. Istovremeno je cena evropske „brent” nafte na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu porasla za 61 cent, ili takođe 0,6 odsto, na 110,45 dolara za barel, što je takođe najveća cena u istoriji. „Investitori prodaju dolare i kupuju naftu i druge sirovine”, objasnio je analitičar konsultantske firme „Pervin end Gerc” Viktor Šam, naglasivši da „rast potrošnje tog energenta u Kini nadoknađuje pad u SAD”. (nastavak)