Serbian Cafe

Biljke za „ljubavnu spremnost”

Obilazeći različita mesta u Srbiji materijal za priču o afrodizijacima je više od tri decenije skupljao etnolog Dragomir Antonić. On tvrdi da su kroz celokupnu ljudsku istoriju za „podizanje ljubavne gotovosti” najpopularniji bili lekovito bilje, povrće, voće, gljive, ribe, med i - začini. „Izuzmimo alkohol, marihuanu, kokain, koji doprinose seksualnom uzbuđenju, jer oslobađaju stega i inhibicija. Oni su opasni iz drugih razloga. Takvim ´oslobađanjem´ stega možete toliko da se smučite partneru, da vas ostavi! Posle priprema uz ova pomagala, ostaje jadan efekat: ispali ste smešni. A, mamurluk i glavobolja su uračunati”, već na početku razgovora upozorava Antonić u intervjuu „Novostima”. Uvek su postojale supstance koje pojačavaju erotski naboj i one koje deluju obratno. Tako je prema predanju, grčka boginja Afrodita smatrala šparglu svetom „ljubavnom” biljkom, dok je, sa druge strane, brom jedan od najpoznatijih anafrodizijaka, odnosno uništitelja seksualne želje.

U takozvanim „lekarušama”, narodnim priručnicima za običajnu medicinu, postojali su različiti recepti i za ovakvu prevenciju. Antonić izdvaja jedan iz „Tešanjske lekaruše”, kada mladoženja „ne može da ima odnos sa nevestom”. Tada mu je zadatak da skine i svoj i njen prsten, pa kada se pomokri kroz njih, sve će biti u redu! Ako ni to ne da rezultate, treba da napravi venac od leskove mladice, pa da „ponovi radnju”...

Od biljaka iz naših krajeva posebno je bio cenjen salep ili kaćun, koji je imao po dve krtole slične jajetu. Biljka ima divne cvetove, dok je koren podsećao na to na šta je podsećao, pa su mnogi mislili da će na taj način pojačati mušku polnu moć. Naš najčuveniji poznavalac biljnog sveta Jovan Tucakov, beležio je kako su sedamdesetih godina 19. veka „preduzeća za lekovito bilje rasprodale salep i najgoreg kvaliteta, jer mušterije željne večne mladosti nisu pitale pošto je, nego ima li ga još.”

Među biljkama na glasu je bio i beli luk, korijandar, ali i lincura, čiji koren je najvažniji lek srpskih travara. Naši stari su i trešnju smatrali afrodizijačkim voćem, dok celer kao povrće ima vrlo značajno mesto.

„Nemačka kuhinja, koja nije mnogo bogata afrodizijacima, u ovom pogledu na posebno mesto stavlja celer i šparglu”, dodaje Antonić. „S druge strane, u svim svetskim kulturama, kao i u starim srpskim predanjima, gljive zauzimaju posebno mesto, a kod nas su najcenjenije rudnjača, biserka, lisičarka i vrganj. Poseban ´pijedestal´ odvojen je za tartuf”.

Nikako ne treba zaboraviti ni medovinu, prirodno piće starih Slovena, koje je gotovo nestalo sa našeg podneblja, a pravi se od fermentiranog meda. A, po principu „slično se sličnom pripisuje”, naši su se preci ponašali prema afrodizijacima životinjskog porekla. Posebna moć se pripisuje životinjskim genitalijama, rogovima i repovima.

Iz novije prošlosti posebno živopisan ljubavni život imao je knez Miloš Obrenović. Antonić u svojoj knjizi zapaža da se „njegova ljubav prema Srbiji i srpskom narodu mogla meriti samo sa njegovom sklonošću ka lepim ženama”.

„Kada je postao vladar, kod njega su, s različitim molbama, počele da dolaze žene”, podseća Antonić. „Videvši da su spremne lako s njim da odu u krevet, ukoliko im šta pozitivno učini, Miloš shvata koliku moć ima vlast”.

A za vlast kažu da je najmoćniji afrodizijak.

Tako su se mnoge trudile da stupe u kontakt s njim, neke podgovarane čak i od svojih muževa. Iz jednog zapisa se vidi i da su uz pomoć vračara pokušavale da se domognu susreta sa vladarom, pa je zato ostalo i šaljivih zapisa vezanih za ovu žensku nezajažljivost. Hroničari beleže da „mora biti kako je Miloš progutao nekoliko stotina bataka od slepog miša, i popio svakakve ljubavne napitke kako bi mu se neka od žena približila”.

Jedan od najpoznatijih i najopasnijih afrodizijaka je španska mušica. Sastojak koji se nalazi u tkivu ovih insekata i izaziva trenutnu maničnu seksualnu požudu, zove se kantaridin. Preterana upotreba je opasna, može da dovede do zastoja rada bubrega i unutrašnjeg krvarenja.

Antonić beleži da je markiz De Sad prilikom posete jednom bordelu dao prostitutkama prekomernu dozu ovog afrodizijaka, pa su se „na kraju balade dame valjale u bolovima, a jedna je skočila kroz prozor i završila život u jezivim mukama”. (Mondo)