Jedan akt britanskog slikara Lusijena Frojda prodat je na aukciji u Njujorku za 33,64 miliona dolara, čime je postavio novi rekord za neko delo živog umetnika, javile su svetske agencije. U saopštenju aukcijske kuće „Kristi” navodi se da je raniji rekord držala skulptura američkog umetnika Džefa Kunsa "Hanging Hearts" koja je prošle jeseni na aukciji u Njujorku dostigala cenu od 23 miliona dolara. Slika unuka Zigmunda Frojda, pod nazivom "Benefits Supervisor Sleeping" iz 1995, predstavlja Sju Tili zvanu „Velika Sju” zbog impozantnih oblina, kako drema na kauču. (Blic)

Jedan od najpoznatijih portreta epohe Preporoda, „Anteja” italijanskog maniriste Frančeska Parmiđanina (1503-1540) iz napuljskog muzeja Kapodimonte, predstavljena je u Puškinovom muzeju u Moskvi na izložbi „Izložba jedne slike”. Kako je na sinoćnjem otvaranju izložbe rekla direktorka muzeja Irina Antonova, „taj portret održava sav tragizam i zagonetku, karakteristične za umetnost Parmiđanina, koji je stvarao na granici među epohom Preporoda i Novog vremena”. Na portretu je predstavljena mlada žena „Anteja”. Istraživači italijanskog slikarstva se spore ko je bila ta zagonetna žena. Antonova je istakla da portret „Anteje” spada u red remek-dela kao što je Ticijanova „Venera Urbinska” i „Đokonda” Leonarda da Vinčija, koje su već predstavljene u Puškinovom muzeju u okviru projekta „Izložba jedne slike”, navodi agencija RIA Novosti. (nastavak)

Britanska književnica Doris Lesing izjavila je da je dobijanje Nobelove nagrade „prava katastrofa”. Lesingova (88), autorka knjiga „Zlatna beležnica”, „Peto dete”, „Ben u svetu” i „Dobri terorista”, prošle godine dobila je Nobela za književnost. „Strašno gubljenje vremena! Otkad sam dobila tu nagradu, samo se slikam i dajem intervjue”, rekla je književnica u intervjuu za Bi-Bi-Si. „Stalno me traže, gubim vreme i energiju. Prestala sam da pišem zbog sve te gužve. Prokleta katastrofa”, požalila se ona. Lesingova je upozorila mlade pisce da koriste svoj talenat, dok još uvek imaju vremena. „Koristite talenat dok ga imate, nestaće, iscuriće kao voda kroz slivnik”, primetila je književnica. Nova knjiga Lesingove „Alfred i Emili” predstavlja mešavinu njenih memoara i fikcije. (Mondo)

Zvezde planetarne hit serije, sada i filma, „Seks i grad”, prošetale su crvenim tepihom na premijeri filma u Londonu. Sara Džesika Parker, poznatija kao Keri Bredšou zasenila je svoje koleginice na premijeri pojavivši se sa neobičnom kreacijom Filipa Trejsija na glavi. Sa njom su se vrištećim fanovima poklonile i Kim Katral, novopečena mlada Sintija Nikson i slatka „Šarlot” Kristin Dejvis. „Profesionalno, ovo je bilo deset godina moje karijere. Ništa, apsolutno ništa ne bih promenila. Sve bih uradila ponovo na isti način, sa istim ljudima”, rekla je Parkerova. Premijeru filma je pratila kontroverza oko mesta održavanja, odnosno pitanja zašto London umesto Njujorka. „Ovo je u stvari zagrevanje pred njujoršku premijeru”, rekla je Sintija Nikson i dodala da će nakon Londona „malena” premijera biti održana i u Berlinu. „Sve što činimo ovim premijerama u Evropi je poigravanje pred spektakl koji se sprema u Njujorku”. Njujorška premijera posle koje "Sex and the city" dolazi u bioskope širom sveta, zakazana je za 30. maj. Domaća publika će nove avanture četiri devojke iz Njujorka moći da pogleda 12. juna. (Mondo)

Međunarodni filmski festival u Kanu održava se ove godine 61. put, od 14. do 25. maja. U susret festivalu, agencija Rojters sakupila je najzanimljivije činjenice o smotri u Kanu. Festival je smišljen 1939. godine „u inat” venecijanskom, koji je bio pod uticajem fašista. Prvi put je održan 1946. godine, a tokom 61 godine, bio je otkazan samo tri puta - od 1948. do 1950. godine, i to zbog nedostatka novca. Prvih nekoliko godina, Kan je, među slavnima, prolazio prilično nezapaženo. Tek od 1949. godine, filmske zvezde počele su da dolaze na Kroazetu, pa su se te godine „crvenim tepihom” prošetali Tajron Pauer, Orson Vels, Erol Flin i drugi. Slavna „BB”, Brižit Bardo, počastila je Kan svojim prisustvom prvi put 1953. godine. (nastavak)

Prvi Banjaluka internacionalni filmski festival zatvoren je u petak uveče premijerom filma "Belle epoque" Nikole Stojanovića. Odlukom internacionalnog žirija najbolji igrani film prikazan na ovom festivalu je delo režisera Erana Kolirina „Poseta orkestra” koji je dobio nagradu „Maslačak”. Češki film „Izgubljeni vikend” dobio je nagradu za najbolji dokumentarni film dok je nagrada za najbolji studentski film dobilo ostvarenje „Opsednut”, režisera Martina Hamptona iz Velike Britanije. Posetioci prvog internacionalnog filmskog festivala, svoje „glasove” dali su dokumentarnom filmu „Suveniri” i „Hadersfildu” i tako ih proglasili najboljim ostvarenjima prikazanim na velikom platnu banjalučkih bioskopa. Crvenim tepihom ceremonije zatvaranja prošetale su se domaće i „uvozne” zvezde iz sveta filma, kulture i politike, među kojima Mirjana Karanović i Danica Maksimović. U okviru BLIFF-a, koji je svečano otvoren 2. maja, prikazano je 65 filmova, među kojima su i planetarni hitovi poput „Nema zemlje za starce”, „Ljubav požuda” i brojni drugi, ali i najnovija i najgledanija ostvarenja iz regiona, poput „Hadersfilda”, ili makedonskog ostvarenja „Ja sam iz Titovog Velesa”. (nastavak)

Jedna slika Kloda Monea prodata je na aukciji u Njujorku za 41,4 miliona dolara, što je novi rekord za dela francuskog impresioniste, javile su svetske agencije. Sliku „Železnički most u Aržanteju” iz 1873. putem telefona kupila je anonimna osoba. Rekord je oboren i za dela francuskog vajara Ogista Rodena, pošto je njegova bronzana skulptura „Eva, veliki model” prodata za 18,9 miliona dolara. Bronzana skulptura Alberta Đakometija prodata je za, takođe rekordnih, 27,4 miliona dolara. (Beta)

Slavni Orson Vels je jednom prilikom na pitanje ko je najbolji glumac rekao: „Vels. Orson Vels. I Zivoinovik.” Ova jednostavna rečenica je možda i najbolji dokaz svetske slave doajena Velimira Bate Živojinovića. „Mnogo je zanimljivije biti u braku pola veka, nego isto toliko snimati filmove. Ja ih do sada iza sebe imam tačno 333, ali većinu ih nisam pogledao. Mnogi od njih koji se i danas prikazuju su zaista loši, neki su veoma nekulturni, toliko da mislim da ih treba zabraniti”, kaže Bata za MONDO. Impozantan broj filmova u kojima je glumio je, kaže, posledica odluke da nikad nikog ne odbije. „Nije da ja nemam standarde, ili da ne biram gde ću da glumim. Ja samo smatram da nije lepo da omalovažavam tuđi rad. Jer, neko je taj film osmislio, neko se potrudio da napravi scenario, da ga režira i pronađe novac za snimanje. Ko sam onda ja da kažem ne? Iz tog razloga sam tako mnogo radio, pa sam i ženu jednom glumio. Ma i ćorava koka bi ubola jednom, da je na mom mestu bila. Ne može od 300 filmova baš ni jedan da ne valja!” (nastavak)

Jedan od najboljih glumaca u bivšoj Jugoslaviji, Rade Šerbedžija, zablistao je u novom kanadskom filmu „Fjudžitiv pisis” (Fugitive Pieces, u slobodnom prevodu „Izbeglički mozaik”) koji se od minulog vikenda premijerno prikazuje u Kanadi. Šerbedžija tumači jednu od dve glavne uloge, a filmski kritičari njegovu glumu ocenjuju visokim ocenama. Najuticajniji nacionalni dnevnik, „Gloub end mejl” (Globe and Mail), Šerbedžiju naziva „velikim jugoslovenskim glumcem”, dok filmski kritičar najtiražnijeg „Toronto stara” piše da „njegov filmski portret grčkog arheologa Atosa (Athos) kazuje veoma mnogo i o liku i o glumcu”. U dnevnicima novinskog lanca „San” Šerbedžijina gluma opisana je kao „uzvišena predstava”, dok za istu vankuverski „Vestender” (Vancouver Westender) kaže da je „najprirodnija i treperava”. (nastavak)

Australijska glumica Nikol Kidman igraće Dasti Springfild u filmu o britanskoj pop i soul pevačici, piše „Entertejnment vikli”. Scenario za film studija Foks 2000 napisao je Majkl Kaningem („Sati”). Nikol Kidman biće i producentkinja filma. I studio Juniversal trenutno snima film o Dasti Springfild, sa Kristin Čenovet u glavnoj ulozi i u režiji Džesike Šarcer. Dasti Springfild stekla je slavu 1960-ih godina, ali je njen privatni život bio obeležen drogom, alkoholom i mentalnom bolešću. Nastupala je do 1995, kada je ustanovljeno da boluje od raka dojke. Umrla je 1999. (Beta)

Projekcijom filma Stefana Arsenijevića „Ljubav i drugi zločini”, u Banjaluci je u petak uveče svečano otvoren prvi Banjaluka internacionalni film festival (BLIFF). Sjajna priča iz filma o tome koliko se (ne) razumemo, ali i o tome koliko kažemo i kada ćutimo, prva je premijera prvog festivala, koja je privukla maksimalan broj publike i na najlepši način podigla zavese BLIFF-a. Ali, šta je jedan festival bez zvezda, crvenog tepiha, zaslepljujućih bliceva fotoaparata i, kako se čini, prvih paparaca u RS? Crvenim tepihom su se prošetale domaće i „uvozne” zvezde i zvezdice iz sveta filma, kulture, ali i domaćeg džet seta. Među njima je bio i predsednik Vlade RS Milorad Dodik. On je rekao da je ambicija ovog festivala da postane tradicionalan i da podstakne filmske radnike Srpske da, koristeći svoje kapacitete i sarađujući sa zemljama regiona stvore filmsku produkciju RS. „Trebalo bi da ovakvi projekti obeleže Banjaluku i RS. U svet šaljemo poruku da se kod nas dešava nešto važno”, rekao je Dodik na otvaranju festivala. (nastavak)

Jubilarni deseti Festival biće održan ovog vikenda u Novom Sadu i Beogradu, saopšteno je iz Francuskog kulturnog centra. Festival, ideja sineaste Marka Batija, za deset godina se proširio na 17 zemalja, a ove godine prati ga publika u 65 gradova. Srpska publika moći će da pogleda program Festivala u subotu, 3. maja u Kulturnom centru Novog Sada, kao i u nedelju, 4. maja u beogradskoj Kinoteci. Ovogodišnji festival okuplja 51 film, bez obzira na žanr - igrani, dokumentarni, crtani, eksperimentalni... Svi filmovi kraći su od tri minuta, pa jedina većernja projekcija svih njih traje samo dva sata i 15 minuta. Za više informacija, posetite zvanični sajt festivala - Tres Courts. (Mondo)

Američki režiser i glumac Šon Pen biće predsednik žirija ovogodišnjeg festivala u Kanu, koji će trajati od 14. do 25. maja. Žiri će imati osam članova, među kojima će biti italijanski glumac i režiser Serđo Kastelito, američka glumica Natali Portman, nemačka glumica Aleksandra Marija Lara i meksički režiser Alfonso Kuaron. Članovi žirija biće i sineasta iz Tajlanda Apičatpong Verasetakul, francuski producent i režiser Rašid Bušareb, strip autorka i rediteljka Marjana Satrapi i francuska glumica Žana Balibar. (Blic)

Banjaluka u maju postaje grad filma i zabave u kojem će biti održan internacionalni festival filma, a kroz koji će prodefilovati poznata imena iz sveta sedme umetnosti - jedno od njih je i Endi Serkis, poznatiji kao „Golum”. Serkis je najpoznatiji po ulogama Goluma odnosno Smigola u trilogiji Pitera Džeksona „Gospodar prstenova” , ali i po filmu „King Kong”. Kompjuterski proizveden lik „Goluma” u trilogiji „Gospodari prstenova” doneo je Serkisu svetsku slavu i bio je rezultat njegovog izuzetnog talenta i umešnosti animatora. Serkis je proveo gotovo četiri godine radeći na ovom liku, a za to je nagrađen je brojnim nagradama Američke akademije za naučnu fantastiku, fantaziju i horor, nagradom Asocijacije filmskih kritičara, Zlatnim globusom... Uloga King Konga u istoimenom filmu donela mu je nagradu Udruženja vizuelnih efekata 2005. godine, kao i nagradu Asocijacije filmskih kritičara iz Toronta, za jedinstven doprinos u ostvarenju glavnog lika u pomenutom filmu. Serkis je glumio i u filmu „Danas 13 sutra 30”, a zapažena je i njegova sporedna uloga u filmu „Prestiž” u kome je glumio zajedno s Dejvidom Bouvijem. BLIFF počinje 2. maja. (Mondo)

Dosadašnjim priznanjima na međunarodnim filmskim smotrama, film Stefana Arsenijevića „Ljubav i drugi zločini” dodao je najnoviju sa festivala "Crossing Europe" u Lincu, gde je osvojio nagradu publike, saopštio je danas Taramaunt film. Arsenijevićevo debitanstsko dugometražno ostvarenje našlo se među 150 filmova iz tridesetak zemalja, a bilo je u takmičarskom programu u konkurenciji 10 filmova mladih reditelja autorskog filma. Film „Ljubav i drugi zločini” će ove nedelje biti prikazan i na festivalu u Šverinu, u Nemačkoj, a u petak, 2. maja otvoriće prvi međunarodni filmski festival u Banja Luci (BLIFF). Arsenijevićevo ostvrenje je pozvano i na festivale u Edinburgu, Čikagu, Karlovim Varima, Sevilji, Varšavi, Haifi, Veroni, Lisabonu... Pored najnovijeg priznanja film „Ljubav i drugi zločini” dobio je nagradu za najbolju režiju na 12. Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji i nagradu za režiju na festivalu u Visbadenu. Arsenijevićev film, zasnovan na istinitoj priči o ženi koja odlučuje da napusti zemlju, inspirisan je masovnim odlaskom mladih iz Srbije tokom 90-ih, svetsku premijeru imao je na ovogodišnjem Berlinalu, a domaća će uslediti na nekom od letnjih festivala. Naša bioskopska publika moći će da ga vidi na jesen. (Tanjug)

Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo upozorila je da dopunska nastava na srpskom u dijaspori može da bude obustavljena ako Ministarstvo prosvete uskoro ne raspiše konkurs za nove nastavnike. U intervjuu za Novosti Čubrilo je ukazala da je pre dve decenije 100.000 dece u inostranstvu bilo obuhvaćeno nekim oblikom učenja srpskog jezika, a danas ih je 17.000. Osim što se smanjio broj dece, imamo i sve manji broj nastavnika u inostranstvu, samo 44, navela je Čubrilo i dodala da je unapređenje nastave na srpskom jeziku u inostranstvu jedan je od prioriteta Ministarstva za dijasporu. Ona je međutim ukazala da je za dopunske škole u rasejanju nadležno Ministarstvo prosvete i da, dok se ono ne pozabavi problemom, njeno ministarstvo samo pokušava da „premosti neke trenutne poteškoće”. (nastavak)

Srpski glumac Miki Manojlović glumiće u ekranizaciji belgijskog stripa „Largo Vinč”. Strip autora Filipa Franka i Žana van Ama prati priču o usvojenom mladiću Largu, čiji usvojitelj biva ubijen i ostavlja mu poslovnu imperiju. Da bi osvetio smrt očuha Nerija, Largo kreće u razne pustolovine širom planete. Jednu od verzija ove priče trenutno pratimo kao seriju na kablovskom kanalu "Fox crime„, a strip ”Largo„ izlazio je u Srbiji u ponovno pokrenutoj ”Stripoteci„ 1999. godine, podseća agencija Beta. Glavnu ulogu u francuskom filmu tumačiće Tomer Sisli, dok je Manojloviću poverena uloga očuha Nerija. ” (nastavak)

Reditelj filma „Princ od papira” Marko Kostić dobio je nagradu za najbolji debitanski film na Festivalu nezavisnog filma u Rimu (RIFF), koja je druga po važnosti festivala. U izjavi za agenciju Beta Kostić je rekao da mu nagrada „puno znači, zato što je osvojena na jednom prestižnom festivalu, kakav je RIFF”, koji je trajao od 18. do 24. aprila. „Posebno mi je drago što je moj film jedini u konkurenciji pripadao žanru dečjeg filma, što govori koliko tzv. lake teme, ako se ispričaju sa smislom, mogu biti shvaćene ozbiljno”, rekao je Kostić. „Princ od papira” je dečji film za koji je scenario napisala Vladislava Vojnović, urednica filmske redakcije sajta za popularnu kulturu Popboks. (nastavak)

Slika na kojoj je Vinston Čerčil naslikao zalazak sunca nad planinama u Maroku prodata je za 420.000 dolara na aukciji u Njujorku. „Zalazak sunca nad Atlas planinama” pokojnog britanskog ratnog vođe prodata je anonimnoj osobi koja se nadmetala putem telefona, posle kratke licitacije, kazala je Stejsi Smit, predstavnica za štampu kuće Bonams, koja je prodala rad. Aukcijska kuća Bonams je vrednost slike pre aukcije procenila na sumu između 400.000 i 600.000 dolara. Čerčil je sliku naslikao sa balkona hotela u Marakešu gde je 1935. boravio na odmoru. Koristio je svetle boje, a mnoge je nanosio direktno iz tube, kazao je ekspert Bonamsa Malkolm Voker. Britanski lider poveo je, posle konferencije u Kazablanki 1943, američkog predsednika Frenklina Ruzvelta da vidi planine u Marakešu. „Činjenica da se tamo vratio i poveo Ruzvelta da vidi planine znači da mu je to očigledno značilo”, kazao je Voker. (nastavak)

Gregor Šnajder, jedan od trenutno najistaknutijih umetnika u Nemačkoj, izazvao je veliki skandal u svojoj zemlji zbog namere da u jednom muzeju izloži umiruću osobu i time sruši jedan od poslednjih tabua ljudskog društva. Smrt i put ka smrti danas, nažalost, predstavljaju patnju, izjavio je tridesetdevetogodišnji umetnik u intervjuu internet izdanju dnevnika „Velt”. „Realnost smrti u nemačkim bolnicima, na odelenjima za intenzivnu negu i u operativnim blokovima je okrutna. Skandal je upravo na tim mestima”, rekao je Šnajder koji tvrdi da je na tu ideju došao još 1996. godine. Šnajder, koji se proslavio na venecijanskom Bijenalu 2001. osvajanjem Zlatnog lava, prvi put je izneo svoj projekat 17. aprila u umetničkom časopisu "The Art newspaper". (nastavak)

Film Srdana Golubovića „Klopka” je na upravo završenim festivalima u Milanu i Liježu osvojio glavne nagrade, saopštila je danas producentska kuća „Tak vižn”. Na festivalu u Milanu Golubović je osvojio prestižno priznanje za najbolju režiju, dok je Nebojša Glogovac nagrađen priznanjem za najbolju mušku ulogu. U Liježu našem filmu je dodeljena nagrada za najbolji film. Na ovom festivalu „Klopka” je osvojila još dva priznanja - za najbolju mušku ulogu takođe je nagrađen Nebojša Glogovac, dok je Nataša Ninković ponela priznanje za najbolju žensku ulogu. (Tanjug)

Dokumentarni film srpskog reditelja Emira Kusturice o fudbaleru Dijegu Maradoni biće premijerno prikazan na ovogodišnjem, 61. filmskom festivalu u Kanu, od 14. do 25. maja, saopštio je direktor festivala Tijeri Fremo. Dugo očekivani Kusturičin film biće prikazan van konkurencije, godinu dana nakon što je srpski reditelj učestvovao u takmičarskom programu najprestižnijeg filmskog festivala na svetu sa filmom „Zavet”. Kusturica je među retkim rediteljima kojima je pošlo za rukom da dva puta osvoje najveće priznanje festivala Zlatnu palmu i to 1985. godine za film „Otac na službenom putu” i deset godina kasnije za film „ Podzemlje”. Predsednik festivala Žil Žakob, saopštio je novinarima u Parizu da će ovogodišnji festival biti u znaku otkrivanja novih talenata i tendencija, pošto većina proslavljenih reditelja koji su prošle godine u velikom broju bili zastupljeni u kanskoj konkurenciji uglavnom snima nove filmove. (nastavak)

Poznati glumac Sergej Trifunović u američkoj akcionoj komediji "War, Inc.", glumi verenika zanosne glumice i pevačice, Hilari Daf. Naslovna uloga u filmu koji će svetsku premijeru imati na otvaranju filmskog festivala Trajbeka, pripala je „plaćenom ubici” Džonu Kjuzaku, a „bolja”, beogradskom zavodniku. Film je politička satira, smeštena u Turakistan, zemlju u kojoj monopol drži američka korporacija na čijem čelu se nalazi bivši potpredsednik Sjedinjenih Država kojeg glumi Den Ekrojd. Kako bi osigurali monopol nad celim regionom, unajmljuju plaćenog ubicu čiji je zadatak da ukloni jedinu preostalu smetnju - ministra za naftu Bliskog istoka. Srpski glumac i „holivudska zvezda” Sergej Trifunović, posle „Stršljena”, „Munja” i „Karaule”, u ovoj američkoj komediji, tumači lik „pravog arapskog muškarca” koji svoju buduću suprugu Hilari Daf, zna da udari po zadnjici ali i po glavi! Dok film ne stigne u naše bioskope, uživajte u klipu. (nastavak)

Kameni blokovi na Zidu plača u Jerusalimu se osipaju, upozorio je ove nedelje rabin Šmuel Rabinovič, zadužen za to najsvetije mesto u judaizmu. Oštećeni blokovi, međutim, ne datiraju iz vremena drugog jevrejskog hrama, podignutog 516. godine pre Hrista, već je to manje kamenje na delu zida izgrađenog u 19. veku. Izgradnju tog dela finansirao je britanski filantrop ser Mozes Montefiore kako bi se u to vreme obnovilo svetilište. „Originalni blokovi iz vremena drugog hrama su jaki i stabilni. Oni manji predstavljaju problem,” kazao je Rabinovič, najavljujući da će restauracija početi ubrzo posle predstojećeg jevrejskog praznika Pashe da bila okončana na leto. (nastavak)

Ovogodišnja, peta manifestacija „Noć muzeja” održaće se 17. maja i obuhvatiće 120 lokacija u 21 gradu Srbije, najavljeno je danas na konferenciji za novinare. Osim u Beogradu, muzeji i galerije za posetioce biće otvoreni od 18 do 2 časa posle ponoći i u Novom Sadu, Šapcu, Valjevu, Nišu, Pančevu, Kragujevcu, Kraljevu, Jagodini, Zrenjaninu, Somboru, Kikindi, Požarevcu, Čačku, Subotici, Užicu, Sirogojnu, Kladovu, Vrbasu, Zaječaru i Vranju. Nakon devet gradova i 320.000 posetilaca prošle godine, produkcijska grupa „Noć muzeja” na čelu sa osnivačem Anom Jovanović očekuje rekordnu posećenost. Jovanovićeva je istakla da popularnost ove manifestacije govori o značaju decentralizacije kulture i napomenula je da će ove godine 49 zemalja Evrope organizovati „Noć muzeja” među kojima će naša manifestacija biti jedna od većih. Podsetivši da je udeo kulture u svetskom profitu veći od udela automobilske industrije, pomoćnik ministra za kulturnu baštinu Miomir Korać je rekao da profit „Noći muzeja” nije samo u novcu, već i u tome što podiže nivo nacije. (nastavak)

Reditelj Stefan Arsenijević osvojio je nagradu grada Visbadena za najbolju režiju na festivalu "Go East" u Nemačkoj, saopštio je danas „Taramaunt”. Arsenijevićev debitantski igrani film „Ljubav i drugi zločini” prikazan je na festivalu u Vizbadenu, koji je posvećen istočnoevropskim kinematografijama, u konkurenciji 15 dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova snimljenih u poslednje dve godine. Film „Ljubav i drugi zločini” imao je svetsku premijeru pre dva meseca na festivalu A kategorije Berlinu. Arsenijević je zatim dobio Kadilak nagradu za najbolju režiju na 12. Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji. Film je pozvan i na festivale u Lincu, Edinburgu, Čikagu, Karlovim Varima, Sevilji, Varšavi, Haifi, Veroni, Lisabonu... Domaća publika imaće prilike da vidi „Ljubav i druge zločine” na letnjim festivalima, a od septembra i na redovnom bioskopskom repertoaru. (Tanjug)

Srpska glumica Branka Katić igra u gangsterskom filmu „Državni neprijatelji” (Public Enemies) koji se sa Džonijem Depom„ u glavnoj ulozi trenutno snima u Čikagu i okolini. U filmu o čuvenom američkom gangsteru i pljačkašu banaka iz 1930-ih godina Džonu Dilindžeru, koga igra Dep, Katićeva tumači lik po njega kobne prijateljice Ane Sejdž, navodi se na sajtu www.imdb.com. U stvarnosti na osnovu dojave Rumunke Sejdžove, Dilindžer je ubijen 22. jula 1934. godine prilikom izlaska sa projekcije jednog gangsterskog filma u bioskopu u Čikagu. (Beta)”

Američki režiser Kventin Tarantino držaće takozvani masterklas o filmu na ovogodišnjem festivalu u Kanu, koji se održava od 14. do 25. maja. Tarantino, koji je 2004. predsedavao žiriju prestižnog francuskog festivala, govoriće o svojim iskustvima u režiji i pisanju scenarija, navodi se na sajtu magazina „Variety”. Datum njegovog predavanja još nije određen. Među ranijim predavačima na kanskom festivalu bili su Martin Skorseze, Stiven Frirs, Nani Moreti, Vang Kar Vaj i Sidni Polak. Tarantinov prvenac „Ulični psi” (1992) u Kanu je prikazan van takmičarske selekcije, a za „Petparačke priče” je 1994. godine dobio Zlatnu palmu. (Beta)

Prvi Banjaluka internacionalni film festival (BLIFF), koji uključuje projekcije vrhunskih domaćih i stranih filmova, radionice, seminare, i propratne kulturne, umetničke i zabavne aktivnosti, biće održan od 2. do 9. maja, najavila je u četvrtak direktor festivala Irena Taskovski. „Festival će posetiti gosti iz više od 20 zemalja, a imaće tri takmičarska programa - za igrani, dokumentarni i studentski film. Tokom festivala održaće se preko 100 projekcija filmova, a biće prikazana 43 dugometražna filma”, rekla je Taskovska na konferenciji za novinare u Banjaluci. Festival će biti otvoren filmom „Zavet” Emira Kusturice, a specijalni gost biće legendarni srpski glumac Bata Živojinović, dok će popularna glumica Mirjana Karanović u okviru festivala održati predavanje. Patron festivala glumac Lazar Ristovski ocenio je da BLIFF ima ogroman značaj, ne samo za Banjaluku nego i za Republiku Srpsku i BiH, a značajan je i za razvoj fimske industrije u ovom regionu. (nastavak)

Promotor „Kremanskog proročanstva” Miloša i Mitra Tarabića i vlasnik Turističke agencije „Kremnaturist” Dragan Pijević ponudio je na poklon austrijskom književniku Peteru Handkeu plac u Kremnima. „Kad sam od Handkea, prilikom njegovog prisustva filmskom festivalu `Kustendorf` na Mećavniku, čuo da bi želeo da ima kuću u Kremnima napisao sam mu pismo i dobio signale da će uskoro stići u Kremne”, rekao je Pijević. Plac od 10 ari pogodan je za gradnju kuće i okućnice, a nalazi se u najlepšem delu Kremana u zaseoku Rajčevine. Pijević je pre šest godina poklonio plac u Kremnima i princu Aleksandru Karađorđeviću. (Srna)