Da bi prelazni sporazum o trgovini sa EU počeo da se primenjuje 1. jula, neophodno je da nova vlada u Beogradu bude formirana do 10. juna, piše novosadski „Dnevnik”. List se poziva na izvore bliske slovenačkom predsedništvu EU i navodi da bi primena tog sporazuma Srbiji omogućila da do kraja godine dobije status kandidata za članstvo. „Sledeće predsedništvo EU, francusko, ne planira da se u julu bavi Srbijom tako da bi, ako vlada u Beogradu ne bude formirana do kraja prve dekade juna, sve bilo stavljeno za jesen, čime bismo kompromitovali sve šanse da Srbija dobije status kandidata u decembru”, rekao je diplomata EU. (FoNet, Blic)

Kandidat Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić biće novi gradonačelnik Beograda, saznaje B92. Prema tim nezvaničnim saznanjima, SRS, „narodnjačka” koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i Socijalistička partija Srbije postigle su dogovor o formiranju gradske vlasti. Dogovor će, kako se navodi, zvanično biti objavljen u četvrtak, na konferenciji za novinare. Kako su ranije prenele agencije, predstavnici koalicije okupljene oko SPS razgovarali su sa generalnim sekretarom radikala Aleksandrom Vučićem o principima saradnje na nivou Grada Beograda. Predsednik gradskog odbora SRS-a Nemanja Šarović kazao je novinarima ispred sedišta stranke u Zemunu gde je održan sastanak, da je razgovarano o principima formiranja gradske vlasti, ali da nije bilo reči o detaljima i podeli vlasti. On je naveo da će razgovori biti nastavljeni u četvrtak. (nastavak)

Predsednik socijalista Ivica Dačić izjavio je danas posle sastanka sa liderom Koalicije DSS-NS Vojislavom Koštunicom da su razgovori bili konstruktivni i da principi predloženi na tom sastanku „nisu sporni za SPS”. „Upoznati smo sa onim što je predlog za politiku nove parlamentarne većine. Što se tiče tih principa oni za nas nisu sporni”, rekao je Dačić novinarima i dodao da je platforma koalicije SPS-PUPS-JS da nova parlamentarna većina mora, pored principa koji se tiču državne politike, da vodi računa i o socijalnoj pravdi. Prema njegovim rečima, politika koalicije okupljene oko socijalista ima slične stavove kada je reč o državnim i nacionalnim interesima sa stavovima koalicijije DSS-NS, ali socijalisti takođe insistiraju i na socijalnoj pravdi. Dačić je za sutra najavio nastavak razgovora sa Koalicijom DSS-NS. Na pitanje da li će tom sastanku prisustvovati zamenik predsednika radikala Tomislav Nikolić, Dačić je rekao da on to ne zna i da je to „pitanje za Vojisalava Koštunicu”. (nastavak)

Američki predsednik Džordž Buš rekao je u jednom intervjuu za internet pretraživač „Jahu!” i list „Politiko” da je prestao da igra golf 2003. godine iz poštovanja prema porodicama američkih vojnika poginulih u Iraku. „Smatram da igranje golfa dok traje neki rat jednostavno šalje loš signal”, rekao je Buš. „Ne želim da neka majka koja je nedavno izgubila sina vidi glavnog komandanta vojske kako igra golf. Smatram da tim porodicama dugujem što veću moguću solidarnost”, naveo je on. Buš je rekao da je njegova odluka doneta još 19. avgusta 2003. godine, kada se dogodio napad na kancelarije UN u Bagdadu u kome je ubijen Seržo Viera de Melo, odgovorni za misiju svetske organizacije u toj zemlji. (nastavak)

Socijalistička partija Srbije je od danas veoma blizu postizanja dogovora s Demokratskom strankom o postizbornoj koaliciji, saznaje „Blic” u vrhu DS i SPS. Ovaj dogovor trebalo bi da bude zaključen do kraja maja, tvrdi sagovornik lista, koji je imao uvid u pregovore vođene protekla dva dana između ove dve stranke. „Dogovor bi trebalo da bude saopšten odmah nakon objavljivanja konačnih rezultata parlamentarnih izbora, inače odloženih za sedam dana zbog prigovora priloženih Republičkoj izbornoj komisiji”, kaže izvor lista i navodi da se sa socijalistima istovremeno vode pregovori i o formiranju vlasti na lokalnom nivou. (nastavak)

Većinu u Skupštini opštine Bujanovac koja ima 41 odborničko mesto imaće albanske partije koje su ukupno osvojile 23 mandata, dok su srpske dobile 17 odborničkih mandata, konačni su rezultati lokalnih izbora koje je u utorak saopštila Opštinska izborna komisija (OIK) u Bujanovcu. Prema tim rezultatima, u lokalnoj skupštini u Bujanovcu jedan mandat pripao je predstavnicima romske zajednice. Kako je Beti rekao predsednik OIK-a Iljaz Mustafa, najviše glasova i odborničkih mandata dobila je Partija za demokratsko delovanje koja će imati 13 odbornika, a sledi koalicija „Za bolje sutra” koju čine SRS, SPS, PUPS, Nova Srbija i grupa građana koja će imati devet mandata. (nastavak)

Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i Srpska radikalna stranka usaglasile su predlog sporazuma o karakteru i programskim ciljevima „nove nacionalne vlade Srbije”, potvrdio je Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS. Sastanak delegacija koje su predvodili Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić održan je danas, dok se za sutra planira sastanak DSS sa predstavnicima koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije. Nikolić je u izjavi za Tanjug potvrdio da je sa Koštunicom usaglasio principe kojima bi trebalo da se rukovodi „nova nacionalna vlada” i dodao da ostaje da se o tome izjasni koalicija okupljena oko SPS. (nastavak)

Prema juče objavljenim podacima Republičke izborne komisije Srpska radikalna stranka osvojila je još jedan poslanički mandat dok je Liberalno demokratska partija izgubila jedan. Kako se navodi u materijalu koji je članovima RIK-a dostavio Republički zavod za statistiku, prema rezultatima sa 99,58 obrađenih biračkih mesta SRS je osvojila 29,36 odsto glasova što je dovoljno za 78 poslaničkih mandata, a LDP 5,24 odsto, odnosno 13 mandata. Lista „Za evropsku Srbiju - Boris Tadić” dobila je podršku 38,44 odsto birača, što je dovoljno za 102 mandata. Za koaliciju Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija (DSS-NS) glasalo je (11,59 odsto birača), što je 30 mandata, dok je koalicija SPS-PUPS-JS osvojila podršku 7,60 odsto birača, ili 20 mandata. Mađarska koalicija sa 1,83 odsto glasova prema dosadašnjim rezultatima osvojila je četiri mandata. Za Bošnjačku koaliciju koja je osvojila dva mandata glasalo je 0,92 odsto birača. Koalicija Albanaca preševske doline dobila je 0,39 odsto glasova što je jedan mandat. Prema podacima RIK-a 14 stranaka nije prešlo cenzus. (Beta, Tanjug)

Koalicija „Za evropsku Srbiju” ponudiće Socijalističkoj partiji Srbije i manjinama da zajedno formiraju novu vladu Srbije, saznaje „Blic”. Iako se u prvi mah po objavljivanju izbornih rezultata matematičkom računicom učinilo da SRS, DSS-NS i SPS mogu da formiraju novu vladu, jer imaju 127 mandata, ali politička kombinatorika, tu opciju čini manje verovatnom. Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, članica koalicije okupljene oko SPS, naklonjeniji je koaliciji sa DS i evropskom putu Srbije, što bi povlačenjem njegova tri mandata vladu SRS učinilo nemogućom. Prvi pregovori o formiranju nove vlade održani su juče ujutro u takozvanom desnom taboru i razgovarali su zamenik predsednika SRS SRS Tomislav Nikolić i lider DSS Vojislav Koštunica kome nije prisustvovao lider Nove Srbije Velimir Ilić. Nikolić i Koštunica nisu postigli nikakav konkretni dogovor. Tokom dana Nikolić je trebalo da razgovara i sa čelnicima SPS. Kako za „Blic” kaže dobro upućeni sagovornik, Tomislav Nikolić „želi pošto poto da formira vladu i ne bira šta će ponuditi mogućim partnerima”. (nastavak)

Evropski komesar Oli Ren je danas „pozdravio uspeh” proevropskih snaga na izborima u Srbiji, istakavši da one treba da budu u stanju da brzo formiraju novu vladu. Ren je, u saopštenju izdatom u Briselu, naveo da „veruje da će nova vlada nastaviti program reformi i put u Evropu”. Evropski komesar je podvukao da „Srbija može postati pokretačka snaga Zapadnog Balkana” i istakao „spremnost Evropske unije da ubrza put Srbije u EU, uključujući davanje statusa kandidata za članstvo”. „Evropska komisija je primila na znanje prve rezultate izbora i pozdravlja uspeh reformističkih snaga koje dele evropske vrednosti”, piše u Renovom saopštenju i ističe da to „treba da omogući brzo formiranje nove vlade” u Srbiji. Ren je dodao da pozdravlja činjenicu da su jučerašnji parlamentarni izbori u Srbiji održani u miru i redu kako je to potvrdila i međunarodna posmatračka misija ODIHR. (nastavak)

Samo što se izborna groznica završila, Srbija je pred agonijom formiranja vlade, a pregovori su počeli na relaciji Koštunica-Nikolić. Kako zakon nalaže, vlada mora biti formirana do 15. septembra, u suprotnom sledi novo glasanje. U svim varijantama, kako se čini, u glavnoj ulozi je koalicija SPS-PUPS-JS kojoj se otvaraju neverovatne mogućnosti za pregovore i kalkulisanje. Posebno se ističe uloga lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića-Palme, na koja u „evropejskom” taboru „tipuju” da bi mogao da im se prikloni. Palma se oglasio na konferenciji za novinare i poručio da će ostati veran koaliciji sa SPS-om i PUPS-om i istakao da budućnost Srbije vidi u EU - ali s Kosovom i Metohijom. Lider Koalicije DSS - NS Vojislav Koštunica i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić razgovarali su dan po održanju izbora o formiranju buduće vlade, izjavio je Tanjugu portparol DSS-a Andreja Mladenović. (nastavak)

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, prema nezvaničnim rezultatima, ubedljivo je pobedila Lista za Evropsku Srbiju - Boris Tadić. Na osnovu obrađenog 97,84 odsto biračkog tela, odnosno 95,16 odsto biračkih mesta, lista „Za evropsku Srbiju - Boris Tadić” dobila je podršku 38,75 odsto birača, što bi značilo 102 mandata, a Srpska radikalna stranka 29,22 odsto, što je 77 mandata u Skupštini Srbije, saopštila je Republička izborna komisija. Za koaliciju Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija glasalo je 11,34 odsto birača, što je 30 mandata. Koaliciju Socijalistička partija-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) podržalo je 7,57 odsto građana (20 mandata), a Liberalno demokratsku partiju (LDP) 5,30 odsto birača (14 mandata). (nastavak)

U pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Sheveningenu trebalo bi da glasa 21 pritvorenik koji je upisan u birački spisak ambasade Srbije u Hagu, rečeno je Tanjugu. U ovom trenutku članovi biračkog odbora iz ambasade se nalaze u Sheveningenu kako bi pritvorenici mogli da glasaju na opštim izborima u Srbiji. Inače, izbori u ambasadi u Hagu protiču bez ikakvih problema. Do sada je glasalo nešto više od 20 odsto upisanih birača, državljana Srbije koji borave u Holandiji, rečeno je Tanjugu u ambasadi u Hagu. (Mondo)

Na današnjim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji do 17 sati glasalo je 42,7 odsto od ukupnog broja upisanih birača, saopšteno je na poslednjoj konferenciji za novinare CeSID-a. Izlaznost od 14 do 17 časova je oko četiri odsto po satu, što je manje nego na predsedničkim izborima početkom godine. Prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) do 17 časova je u Beogradu glasalo 42,4 odsto birača, u centralnoj Srbiji bez Beograda izlaznost je bila 43,2 odsto, u Vojvodini je svoje pravo iskoristilo 42,1 odsto birača, dok je izlaznost na Kosovu i Metohiji 42,7. (nastavak)

Srbija sutra izlazi na birališta. Glasa se za novu republičku, pokrajinsku i lokalnu vlast. Za ulazak u republički parlament nadmeću se 22 izborne liste, od kojih je deset manjinskih. Pravo glasa ima 6.749.688 birača. Dijaspora u Kanadi, SAD, Velikoj Britaniji i Portugalu glasala je danas. Dan pred glasanje, u izbornoj tišini, pri kraju su i poslednje pripreme za otvaranje biračkih mesta. U Srbiji koja je jedna izborna jedinica, ima ih ukupno 8.682, biće otvorena u nedelju od 7 do 20 časova. Ovoga puta, 157 posebnih biračkih mesta u centralnoj Srbiji biće na usluzi glasačima koji su interno raseljeni sa Kosova i Metohije. U južnoj pokrajini podeljena su i poslednja rešenja za sutrašnji rad biračkih odbora. Za 250 poslanika republičkog parlamenta konkuriše oko 3000 kandidata. U nedelju se bira i 120 poslanika Skupštine Vojvodine, a istovremeno i odbornici u 24 skupštine gradova i 150 skupština opština. Pred biračima će biti više kutija i više glasačkih listića. (nastavak)

U Srbiji je od ponoći na snazi izborna tišina uoči parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, koja će trajati do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 11. maja, u 20 sati. Tokom izborne tišine zabranjeno je svako direktno ili prikriveno reklamiranje stranaka, koalicija i političkih organizacija i njihovih programa, kao i postavljanje propagandnog materijala na manje od 50 metara od biračkog mesta. Na dan glasanja dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su lideri stranaka i družavni funkcioneri glasali, ali nije dozvoljeno objavljivanje njihovih izjava do zatvaranja biračkih mesta. Tokom izborne tišine dozvoljeno je emitovanje informacija o odzivu građana i spotova nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija u kojima se građani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju. Na zbirnoj izbornoj listi za poslanike Skupštine Srbije nalaze se 22 liste, od kojih je 10 lista stranaka i koalicija nacionalnih manjina. Zbirna lista poslanika ima 3.137 kandidata, a redosled lista utvrđen je prema redosledu proglašenja svake pojedinačne liste. (nastavak)

Grenland je na putu da postane nezavisan od Danske, ocenjuju analitičari, a s tim se slaže i danski premijer Andreas Rasmusen, javio je britanski Bi-Bi-Si. Na najvećem ostrvu na svetu u novembru će biti održan referendum o tome u kom pravcu bi trebalo razvijati samoupravu koju ova teritorija trenutno uživa. Grenland je od 1953. godine sastavni deo Danske, a od 1979. uživa pravo na samoupravu. Dansko-grenlandska komisija je, kako ukazuje Bi-Bi-Si, posle četiri godine rada objavila izveštaj u kome zaključuje da narod Grenlanda ima pravo na samoopredeljenje. Komisija je, istina, preporučila širu autonomiju, ali danski premijer Andreas Rasmusen kaže da nema sumnje da je rad komisije na široj autonomiji „prvi korak ka nezavisnosti”, naveo je londonski radio. Prema zaključima zajedničke komisije, Grenland bi trebalo da preuzme kontrolu nad upravom prirodnih resursa, pravosuđem i policijom. Vlasti Grenlanda bi takođe bile konsultovane u vezi spoljnopolitičkih pitanja i odbrane, koja su trenutno u nadležnosti Kopenhagena. (nastavak)

Bivši ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt izjavio je da je realno očekivati da će region Zapadnog Balkana do 2020. „postati integralni deo evroatlantske zajednice”. „Mislim da je sasvim realno očekivati da će do tada ceo region - bolje reći sadašnje ´sive´ i ´crne rupe´ Evrope, postati integralni deo evroatlantske zajednice”, rekao je u razgovoru za Glas Amerike Polt, koji je sada na dužnosti visokog savetnika za transatlantske odnose. Na konstataciju Glasa Amerike da je nezavisnost Kosova probudila slične nade kod nekih u Republici Srpskoj, Polt je odgovorio da je to „neodgovoran pristup”. „Kada biste pitali ljude u Republici Srpskoj da nabroje tri najvažnije stvari u životu ne verujem da bi odgovorili da treba izazvati novi sukob u regionu i zaratiti protiv Evropljana i Amerikanaca oko Dejtonskog sporazuma i da veruju da bi to predstavljalo napredak”, rekao je Polt. (nastavak)

Državljani Srbije koji žive u Velikoj Britaniji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Portugaliji glasaće za parlamentarne izbore koji se u Srbiji održavaju 11. maja dan ranije, 10. maja. Birališta u Kanadi biće otvorena 10. maja u generalnom konzulatu Srbije u Torontu, ambasadi u Otavi, prostorijama počasnog konzulata Srbije u Vankuveru i srpskoj parlamentarnoj crkvi Svete Trojice u Montrealu, od sedam do 20 časova. U tom periodu državljani Srbije koji žive u Portugaliji moći će da glasaju u ambasadi u Lisabonu, a oni koji su stanovnici Velike Britanije u ambasadi u Londonu. Državljani Srbije koji žive u SAD, svoje biračko pravo moći će da iskoriste na šest biračkih mesta - u ambasadi u Vašingtonu, generalnim konzulatima u Čikagu i Njujorku, Kulturnom centru „Sveti Sava” i crkvi Sveti Sava u Bostonu. Na posebnom biračkom spisku onih koji žive u inostranstvu registrovan je 51.211 birač, koji će moći da glasa na 77 biračkih mesta u 42 zemlje. (Tanjug)

Rusija u potpunosti podržava potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i napore Srbije da postane punopravni član Unije - preneo je danas u Beogradu predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov predsedniku Srbije Borisu Tadiću. „Osvrnuvši se na aktuelnu političku situaciju u Srbiji, Kosačov je ocenio da je u javnosti nametnuta lažna dilema Evropa ili Rusija, navodeći primer energetskog sporazuma, koji kao multilateralni ugovor uključuje ruske, srpske, ali i kompanije iz više zemalja EU”, saopštila je Tadićeva Pres-služba. Tadić je podvukao važnost principijelnog stava Rusije za očuvanje teritorijalne celovitosti i odbrane principa međunarodnog prava i, istovremeno, izrazio zadovoljstvo činjenicom da su odnosi dve zemlje u stalnom usponu. Na sastanku je ocenjeno da postoji dovoljno prostora za unapređenje bilateralne saradnje. (Srna)

Stranke i koalicije koje učestvuju na nedeljnim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima mogu da vode izbornu kampanju danas do ponoći kada počinje predizborna tišina. Predizborna tišina počinje u ponoć i traje do nedelje u 20 sati kada se zatvaraju sva biračka mesta i za to vreme je zabranjena izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja, održavanje javnih skupova kao i objavljivanje procene izbornih rezultata. Na sam dan glasanja, u nedelju, od sedam do 20 sati dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava. Birački spisak za izbore biće zaključen u ponoć, do kada je moguće izvršiti upis građana na osnovu odluke nadležnog suda. Republičke izborna komisija (RIK) utvrdila je da u Srbiji ima 6.747.867 birača koji će u nedelju moći da glasaju na 8.682 biračka mesta. Državljani Srbije koji žive u Velikoj Britaniji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Portugaliji glasaće za parlamentarne izbore koji se u Srbiji održavaju 11. maja dan ranije, 10. maja. (agencije, Mondo)

Potpredsednik Evropske komisije Žak Baro uručio je danas u Beogradu srpskom predsedniku Borisu Tadiću „mapu puta” za liberalizaciju viznog režima sa Srbijom, istakavši da taj dokument predstavlja „jasan i snažan” dokaz podrške Evropske unije Srbiji i njenoj evropskoj perspektivi. Baro je prilikom uručivanja „mape puta” rekao da je cilj dijaloga koji će uslediti između EU i Srbije da se svim građanima Srbije omogući pristup evropskom prostoru bez ograničenja, ocenivši da je to zajednički cilj EU i Srbije. On je najavio da će Evropska komisija u okviru tog dijaloga sa Srbijom uskoro organizovati prvi sastanak eksperata na visokom nivou. Tadić je zahvalio Barou, istakavši da je ponuđena „mapa puta” veoma važna za građane Srbije ali i „za sadašnji momenat imajući u vidu odnose EU i Srbije”. „To je snažna poruka građanima da Srbija treba da postane članica EU i da su dobrodošli u evropsku zajednicu naroda”, rekao je Tadić i dodao da je Srbija spremna da što pre ispuni sve uslove kako bi građani mogli da već 2009. putuju bez viza u EU. (Beta)

Dmitrij Anatolijevič Medvedev (42) je, polaganjem svečane zakletve u Kremlju, preuzeo funkciju predsednika Rusije. Inauguraciji su prisustvovali državno rukovodstvo, lideri svih konfesija, kao i ambasadori stranih zemalja, intelektualna i kulturna elita zemlje. Novi predsednik je položio zakletvu na posebnom primerku Ustava, koji se čuva u predsedničkoj biblioteci. Medvedev, koji je na martovskim izborima osvojio više od 70 odsto glasova, treći je predsednik države u novijoj ruskoj istoriji. I prvi put je odlazeći predsednik, u ovom slučaju Vladimir Putin, predao vlast novoizabranom. Pre polaganja zakletve, Putin mu je uručio predsednička znamenja. Po Ustavu, stupanjem na dužnost novog predsednika, vlada Rusije automatski podnosi ostavku i bira se nova. Očekuje se da će Medvedev, u skladu sa prethodnim dogovorom, predložiti kandidaturu Putina za premijera već danas, a da će ona biti potvrđena u Državnoj Dumi sutra. (Beta)

Magazin „60 minuta” bosanske FTV objavio je da antikorupcijski tim OHR-a vodi istragu protiv Hasana Čengića, člana glavnog odbora Stranke deomkratske akcije, jer je navodno „lično potpisao transfer novca namenjen terorističkim napadima 11. septembra 2001. godine na Njujork”. Antikorupcijski tim OHR-a završava obimnu istragu protiv nekolicine osoba koje su umešane u privredni kriminal, ratne zločine i terorističke napade širom sveta, javlja FTV. Među otkrivenim imenima vezanim za tu istragu nalazi se i ime Hasana Čengića. Tokom istrage antikorupcijski tim navodno je otkrio dokument u kome je Čengić lično potpisao transfer novca namenjen za finansiranje terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra. Prema pouzdanim i potvrđenim informacijama iz diplomatskih krugova, navodi FTV, sva prikupljena dokumentacija biće uskoro predana posebnom odeljenju Tužilaštva BiH za organizovani kriminal, posle čega će uslediti i hapšenja odgovornih osoba. (Mondo)

Litvanski parlament Seimas priznao je u utorak nezavisnost Kosova i preporučio vladi da započne zvaničnu proceduru uspostavljanja diplomatskih odnosa s Prištinom. Poslanici koji su glasali za priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine naveli su da će „Litvanija biti zajedno sa Evropskom unijom i time promovisati stabilizaciju Balkana”, prenela je ruska agencija Itar-Tass. Oni parlamentarci koji su glasali protiv takve odluke upozorili su da će nezavisnost Kosova izazvati eskalaciju regionalne napetosti i ocenili da je to presedan u kršenju teritorijalnog integriteta suverene države. Predsednik Litvanije Valdas Adamkus je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. marta inicirao parlamentarnu proceduru za priznavanje te nezavisnosti. Litvanija je 39. zemlja koja je priznala nezavisnost srpske pokrajine. (Tanjug)

Belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht izjavio je sinoć Tanjugu da zvanični Brisel smatra da je prošle nedelje u Luksemburgu potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom bez Kosova i Metohije. „Moje razumevanje je da smo potpisali sporazum sa samom Srbijom, bez Kosova”, izjavio je ministar De Guht. Belgija je priznala jednostrano otcepljenje Kosova 24. februara i zajedno sa Holandijom protivila se potpisivanju sporazuma sa Srbijom sve do poslednjeg sastanka Saveta minitara EU. Na sastanku 29. aprila se Unija ipak odlučila da ponudi Srbiji potpisivanje SSP. De Guht je istakao da je cilj potpisivanja SSP bilo slanje „pozitivnog signala” građanima Srbije o namerama EU. Šef belgijske diplomatije smatra da su njegova zemlja i susedna Holandija uspele da izdejstvuju da primena tog dokumenta, bude suspendovana do punog ispunjenja saradnje Beograda sa Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji. „Primena SSP biće moguća tek pošto Savet ministara EU donese novu odluku, kojom bi utvrdio punu saradnju Beograda sa Tribunalom u Hagu”, naglasio je belgijski ministar. (nastavak)

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik danas su na Starom sajmištu u Beogradu posadili prve sadnice u okviru „Parka Republike Srpske”, koji će, prema njihovim rečima, biti simbol prijateljskih i bratskih odnosa. „Naše veze sa RS su neraskidive. Srbija je u poslednje vreme investirala značajna sredstva u privredu RS, i nastaviće to da čini, jer je to interes i građana Srbije i građana RS”, rekao je Tadić novinarima. Stabla koja su danas posađena, prema Tadićevim rečima, simbolično označavaju odnose Srbije i RS koji će, poput drveća u parku, u budućnosti rasti i jačati. „Naše posebne veze su pretpostavka stabilnosti u čitavom regionu Jugoistočne Evrope. Demokratija u Srbiji biće posebna potvrda tog položaja srpskog naroda u Jugoistočnoj Evropi i garant sigurnosti za sve Srbe gde god oni žive”, rekao je Tadić. (nastavak)

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je danas da je priznanje nezavisnosti Kosova pogrešan i preuranjen korak, dodajući da je Evropska unija popustila pod američkim pritiskom i da to nije u evropskom interesu. „Priznajući Kosovo, većina članica EU i SAD umesto da reše probleme stvorili su mnogo novih”, rekao je Šreder u intervjuu agenciji RIA Novosti i dodao da se to odnosi i na tzv. zamrznute konflikte u drugim regionima. „Smatram da je priznanje Kosova pogrešan korak, jer je preuranjeno. Postojali su i drugi putevi”, rekao je Šreder, koji je od 1998. do 2005. bio na čelu nemačke vlade, a sada je predsednik Saveta akcionara konzorcijuma „Severni potok” formiranog u rusko-nemačkom projektu izgradnje gasovoda ispod Baltičkog mora. Prema rečima bivšeg nemačkog kancelara „Srbija, ako to želi, treba u dogledno vreme da postane član EU” a Kosovo je „moglo da uđe u EU u sastavu Srbije, ili je bilo moguće stvoriti kosovsku nezavisnu državnost tokom zajedničkog stupanja Srbije i Kosova u EU”. (nastavak)

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas da postoji mogućnost da se ambasadori koji su povučeni iz inostranstva na konsultacije u Beograd na jesen vrate na radna mesta. On je objasnio da se sada Srbija nalazi u fazi kada čini sve da Kosovo ne postane članica nijedne međunarodne organizacije i pokušava da smanji broj zemalja koje su odlučile da priznaju „nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova”. „Dokle god smo u procesu zaustavljanja priznavanja nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova, ne bih predlagao Vladi povratak ambasadora”, rekao je Jeremić u telefonskom razgovoru sa građanima u sedištu Demokratske stranke, čiji je funkcioner. On je ponovio da će u septembru, na Generalnoj skupštini UN, Srbija predložiti rezoluciju kojom će zatražiti saglasnost predstavnika drugih zemalja članica svetske organizacije da se od Međunarodnog suda pravde zatraži mišljenje o nelegalnom proglašenju nezavisnosti Kosova. (nastavak)

Zoran Lučić iz CeSID-a smatra da potpisan Sporazum o stabilizaciji i priključivanju i memorandum sa Fijatom mogu imati važnu ulogu u podizanju odziva birača. Lučić kaže da istraživanja pokazuju da će odziv biti veoma visok, a zaoštravanje kampanje oko potpisivanja SSP-a može dovesti do još većeg odziva. „Ukoliko se u ovom momentu desi da neka stranka poveća svoj rezultat za jedan, dva ili tri odsto, to će značiti da je maestralno odradila finiš izborne kampanje”, kaže izvršni direktor CeSID-a. (Tanjug)