Serbian Cafe

Izlaznost manja nego što je očekivano, do 17 časova 42,7%

nebojsa - 11. maj 2008. u 12.53

Na današnjim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji do 17 sati glasalo je 42,7 odsto od ukupnog broja upisanih birača, saopšteno je na poslednjoj konferenciji za novinare CeSID-a. Izlaznost od 14 do 17 časova je oko četiri odsto po satu, što je manje nego na predsedničkim izborima početkom godine. Prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) do 17 časova je u Beogradu glasalo 42,4 odsto birača, u centralnoj Srbiji bez Beograda izlaznost je bila 43,2 odsto, u Vojvodini je svoje pravo iskoristilo 42,1 odsto birača, dok je izlaznost na Kosovu i Metohiji 42,7.

Izvršni direktor CeSID-a Zoran Lučić je rekao da će do zatvaranja biračkih mesta glasati oko 3.500.000 građana, ukoliko se se nastavi sa izlaznošću od četiri odsto po satu.

„Ako se nastavi sa ovim tempom očekujemo da će broj birača koji su iskoristili svoje pravo biti oko 3,5 miliona. Međutim, ne isključujemo skok na oko šest odsto po satu, koja bi ukupnu izlaznost podigla na oko 60 odsto. Na proteklim predsedničkim izborima u ovo vreme je na birališta izašla već oko polovina upisanih birača. Moguće je da postoje neki razlozi, kao što je direktan prenos Đokovićevog finala turnira u Rimu, ali sačekaćemo 19 časova kako ne bismo donosili preuranjene zaključke, jer ćemo tada imati mnogo preciznije podatke”, rekao je Lučić i dodao da je u poređenju sa prethodnim parlamentarnim izborima izlaznost manja, jer je tada do 17 časova na birališta izašlo 46,5 odsto, a konačni broj izašlih birača je bio veći od četiri miliona.

Programski direktor CeSID-a Marko Blagojević rekao je da u poslednja tri sata nisu zabeleženi ozbiljniji incidenti, pa izbori i dalje protiču u korektnoj atmosferi. „U odnosu na 15 časova nije se mnogo promenilo. Obavešteni smo o nekoliko nepravilnosti, ali njih nema u ozbiljnom broju, niti su same nepravilnosti ozbiljne. Možemo reći da izbori protiču bez ozbiljnijih incidenata”, rekao je Blagojević. CeSID će sledeće rezultate saopštiti na konferenciji za novinare u 19 časova.

Poslednje procene RIK su stigle oko 14 časova, kada je, prema njihovim podacima, glasalo 28,53 odsto upisanih birača. U centralnoj Srbiji je glasalo 29,15 odsto, u Vojvodini 26,82 odsto, a u Beogradu 28,87 odsto upisanih birača, rečeno je na konferenciji za novinare u RIK-u. Naredne procene iz Republičke izborne komisije biće saopštene u 19 časova.

Jutrošnji podaci i ranija istraživanja agencija su pokazivali da će izlaznost biti veća nego što se to čini posle popodnevnih procena. Jutros do 10 sati glasalo je 9,98 odsto od ukupnog broja upisanih birača, rečeno je na konferenciji za novinare Republičke izborne komisije (RIK) što je rekordna izlaznost. U centralnoj Srbiji je glasalo 9,66 odsto, u Vojvodini je 10,81 odsto, a u Beogradu 9,54 odsto upisanih birača. Član RIK i direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović je ocenio da je izlaznost od 9,98 odsto na osnovu reprezentativnog uzorka najveća otkad se meri u ovom delu vremena u 10 časova. On je naveo kao primer da je u drugom krugu predsedničkih izbora koji su održani 3. februara ove godine izlaznost bila 9,56 odsto. Tada je glasalo ukupno 4,58 miliona birača. CeSid je ranije ranije najavio visoku izlaznost, jer je po njegovim podacima do devet sati glasalo 6,1 odsto upisanih birača, što je nešto više od 400.000 građana.

Izvršni direktor CESID-a Zoran Lučić rekao je da je to „nezapamćena izlaznost”, a da je prethodno najveća bila na izborima u junu 2004, u drugom krugu predsedničkih izbora kada je 5,4 odsto birača glasalo do 9 časova. Na tim izborima ukupno je glasalo 3,180,682 birača.

Glasačko pravo ima 6.749.688 birača

U Srbiji se danas održavaju parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori na kojima pravo glasa ima 6.749.688 birača koji će moći da se izjašnjavaju na 8.682 biračka mesta. U Srbiji je na snazi predizborna tišina koja traje do zatvaranja biračkih mesta, danas u 20 sati i za to vreme zabranjena je svaka politička propaganda preko sredstava javnog informisanja.

Na lokalnim izborima u pokrajini učestvuje 108 lista za koje će se opredeljivati ukupno 201.751 birač. U taj broj ulaze i raseljena lica sa Kosova, koja će i u centralnoj Srbiji glasati na 157 posebnih biračkih mesta. Za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u inostranstvu će, prema odluci RIK-a, biti otvoreno 75 biračkih mesta u 40 zemalja sveta, a pravo glasa ima 51.211 birača upisanih u posebnu evidenciju. RIK je utvrdio da pravo glasa u 27 kazneno-popravnih zavoda u Srbiji ima 8.437 birača.

Na posebnoj evidenciji je upisano i 7.552 vojnika s pravom glasa. Biračka mesta biće otvorena u 7.00, a zatvaraju se u 20.00 časova. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.

Novi saziv Vlade Srbije najkasnije do polovine septembra

Novi saziv Skupštine Srbije koji građani izaberu na današnjim izborima treba da bude konstituisan najkasnije do polovine juna, odnosno najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata, dok je krajnji rok za izbore republičke vlade sredina septembra. Republička izborna komisija obavezna je da proglasi konačne rezultate izbora u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, odnosno do 15. maja u 20 časova.

Očekuje se da će preliminarni rezultati izbora biti poznati već danas, nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta.

Izbori za 250 poslanika Skupštine Srbije održavaju se po proporcionalnom izbornom sistemu, sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom. Da bi imale svoje predstavnike u Skupštini Srbije, stranke i koalicije koje učestvuju na izborima treba da osvoje najmanje pet odsto glasova od ukupno izašlih na izbore. Cenzus od pet odsto glasova ne važi za stranke i koalicije nacionalnih manjina, koje ulaze u raspodelu mandata ako osvoje potreban broj glasova.

Od 22 prijavljene liste deset su manjinske

Od ukupno 22 prijavljene izborne liste, deset su manjinske. Prema grubim procenama, listama stranaka i koalicija nacionalnih manjina biće potrebno oko 15.000 glasova za jedno poslaničko mesto, uz odziv od 50 odsto. U raspodelu mandata ulaze sve stranke koje su prešle cenzus od pet odsto, kao i manjinske stranke za koje taj cenzus ne važi.

Broj osvojenih glasova lista koje su prešle cenzus deli se po tzv. Dontovom sistemu sa brojevima od jedan do 250. Za svaku listu dobije se po 250 razlomaka i potom se mandati raspodeljuju tako što najveći razlomak dobija mandat i tako redom do 250. Stranke i koalicije nisu obavezne da mandate dodeljuju po redosledu po kojem su kandidati navedeni na izbornoj listi. Takođe, iako je za proglašenje izborne liste neophodno da svaki četvrti kandidat bude pripadnik manje zastupljenog pola, to pravilo ne važi i pri dodeli mandata.

Prema Ustavu, konstitutivnu sednicu parlamenta zakazuje predsednik odlazećeg saziva Oliver Dulić, a novi saziv biće konstituisan potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine poslanika, čime prestaje mandat sadašnjem skupštinskom sastavu. Konstitutivna sednica parlamenta je završena izborom predsednika, potpredsednika, kojih može da bude najviše šest, zatim skupštinskih odbora i sekretara skupštine i njegovih zamenika. Konstituisanjem parlamenta počinje da teče i rok od 90 dana za izbor nove vlade, što znači da bi ona morala da bude izabrana do 14. septembra. U suprotnom, parlament se raspušta i raspisuju se novi izbori.. (Blic)