Serbian Cafe

Budite autoritet svom detetu

nebojsa - 15. maj 2008. u 09.21

Svako dete koje roditelje doživljava kao uzor imaće manje problema u odrastanju. Za ovakvu situaciju je ključan autoritet roditelja. Kada se pomene autoritet mnogi roditelji tu reč izjednačavaju sa „strogo”. To je prva i velika greška. Prema detetu treba da se odnosite kao prema budućem čoveku. Vređanje, ponižavanje, tutorisanje je zabranjeno jer time gušite dečja osećanja, samostalnost i volju. Takođe je veoma bitno da se prema svom detetu odnosite u skladu sa njegovim godinama jer mnogi od sasvim male dece očekuju ponašanje sedmogodišnjaka.

Vežbajte autoritet

Kako se stiče autoritet? Imaćete ga ako budete dosledni u vaspitavanju dece. Morate da budete strpljivi, taktični, ali u prvom redu dosledni. Doslednost roditelja znači miran i sređen život. Da li imate autoritet? Da, ako se svestrano brinete za dete. Dete stiče poverenje u svoje roditelje ako neprestano oseća da u njima uvek ima oslonac, pa i onda kada greši, kada mu je teško. Deca će poštovati svoje roditelje ako osete da su odnosi u porodici prema svima dosledni. Starije dete ne podnosi preteranu brigu za najmlađe, pa se kod njega javlja ljubomora.

Rušenje autoriteta

U nekim porodicama autoritet se ruši zbog različitog odnosa prema deci, drukčije radi otac, drukčije majka, deda, baka, tetka i dr. Autoritet roditelja se ruši kad dete oseća da među njima vladaju razmirice, nesporazumi, trzavice i druge negativne pojave. Sve to ruši mirnu porodičnu atmosferu, stvara nesigurnost i potištenost kod deteta.

Deca će poštovati roditelje ako u njima vide ljude koji se pravilno odnose prema radu, prema društvu i društvenoj zajednici. Neki roditelji, opet, odnos prema deci postavljaju s visine. Njihov je zadatak da zapovedaju, a deca da slušaju. Ništa pogrešnije od toga! Takvi roditelji brzo gube autoritet u očima svoje dece. Konačno, roditelji moraju da prilagode svoje postupke razvojnim fazama deteta, na svoj način u najranijem uzrastu, u predškolskom uzrastu, školskom uzrastu, kao i tokom sazrevanja.

Strpljenje i tolerancija

Naređivati i zabranjivati detetu je veoma jednostavno. Ali time niko ne vaspitava dete, nego ga samo „dresira”. Takozvano dobro dete, koje u svemu sluša roditelje i udovoljava svim njihovim zahtevima, ne znači da je i dobro vaspitano. Dete mora samo da shvati šta je dopušteno a šta zabranjeno, šta je dobro a šta loše. A to se postiže laganim i strpljivim radom. Roditelji u tome mnogo greše. Ne razmišljaju o uzroku neke pojave, nego nastoje da se te pojave dete silom reši. Zabranjuju, viču, čak i tuku, a takvi postupci mogu samo da ustale negativnu pojavu. Tu nema ni strpljenja ni trpeljivosti u vaspitavanju. Greše i oni roditelji koji odmah oštro, često i nepravedno, reaguju na učinjene greške. Bolje je strpeti se neko vreme.

Dete ima mogućnost da i samo o tome razmisli, oseća potrebu da se poveri roditeljima, a time stiče poverenje u svoje vlastite snage. Ako roditelji neposredno reaguju na grešku, dete se ne snalazi, roditelji i sami ne deluju razumno, pa ga ponižavaju, a ono se tada oseća usamljeno, brani se i javlja se otpor. Dete nije shvatilo svoju grešku, pa se takvih grešaka neće osloboditi ili će paziti da ih pred roditeljima ne učini. (Blic)