Do druge i treće godine života dominantna je takozvana oralna faza razvoja - sva zadovoljstva vezana su za usnu duplju: užitak u hrani, flašici, cucli, sisanju prsta. Kod neke dece oralna faza je izraženija i duže traje, dok kod druge prolazi skoro neprimetno.

Skretanje pažnje

Roditelji, u stvari, prave mnogo veću paniku oko produžene upotrebe cucle nego što ovaj fenomen predstavlja pravi problem. Ne postoji sedmogodišnje dete koje se uspavljuje sa cuclom, kao što retko koji petogodišnjak pije mleko iz flašice.

Ukoliko se ova dečja potreba i navika prekine na grub način (naglim bacanjem flašice ili cucle, mazanjem cucle ljutom paprikom...), pošto je nezadovoljena, može negativno da se odrazi u nekom drugom segmentu razvoja.

Nije dobro ni kada roditelji mališana stalno grde i na taj način pokušavaju da ga odviknu od flašice ili „laže”. Tako još više učvršćuju ovu naviku, jer dete postaje svesno da „cuclanjem” skreće pažnju.

Verbalna pohvala

Nema deteta koje se nije odviklo od cucle i flašice! Roditelji treba da budu strpljivi i da sačekaju da ova faza prođe. Videćete kako će vas iznenaditi nagla odluka vašeg mališana da se odrekne svojih dojučerašnjih vernih pratilaca. Kada oralna faza prirodnim razvojem bude prevaziđena, proći će i potreba za cuclanjem.

Roditelji treba da koriste svaku priliku i da mališanu, bez ikakvih negativnih komentara koji se odnose na flašicu, što češće nude čašu za piće. Ova radnja treba da bude propraćena i verbalnom pohvalom. Nekada je za decu presudno ako njihove igračke ili omiljeni crtani junaci izvršavaju radnju koja se od njih zahteva.

Postepeno odvikavanje

Bilo kakvo odvikavanje, kao što znate iz sopstvenog životnog iskustva, mora da bude postepeno, bez naglih poteza i lomova.

Zato budite strpljivi jer će i cucla-fazi jednoga dana doći kraj! Ne obazirite se na ostalu decu koja su se od ovih „bebećih rekvizita” već odavno odvojila, pošto će i vaš mališan to samoinicijativno uraditi, samo mu dajte dovoljno vremena.

Prelazni objekti za emocije

Često se čuju razna tumačenja koja vezanost deteta za cuclu povezuju sa nedostatkom roditeljske ljubavi i željom za većom pažnjom i nežnošću. Smatra se da su cucle-laže i flašice tada prelazni objekti u koje mališani ulažu emocije koje su namenjene roditeljima.

Međutim, brojni primeri pokazuju da ovakvo tumačenje nije opravdano, već da je ova detetova „potreba” češće znak njegovog sporijeg sazrevanja i dugotrajnije oralne faze u razvoju. (Mondo)