Serbian Cafe

Neobični nazivi beogradskih kafana

Mnoge beogradske kafane i restorani nose neobične nazive, pri čemu je i „kumovanje” najčešće bilo nesvakidašnje.

Iako je nekada na svakih 50 stanovnika u Beogradu bila otvarana po jedna kafana kao mesto okupljanja gradskih boema, pisaca, novinara i ličnosti iz javnog života na kojima su se donosile važne političke odluke, pisale pesme, tekstovi, danas mlade više zanima noćni provod i dobra muzika.

Mesto o kome mnogi Beograđani, a posebno Beograđanke danas sve češće pričaju je kafana „Ona, a ne neka druga” u Grobljanskoj ulici u Zemunu, nedaleko od Gardoš kule.

Neobičan naziv vlasnici su dali tako što su jedan dan ušli u knjižaru i, kako se prepričava među Beograđanima koji su imali priliku da posete ovu kafanu, rešili da iz neke knjige žmureći izaberu rečcenicu koja će biti njeno buduće ime.

Prst je pao na rečenicu „Ona, a ne neka druga” iz knjige Duška Radovića, pa je osamdeset kvadratnih metara prostora od klasične kafane postala vladajuća teritorija nežnijeg pola.

Mnogi tvrde da je jedino u ovoj kafani, koja je otvorena pre pet godina strogo dozvoljeno „maltretiranje” muškaraca i osoblja, ali i lupanje čaša i flaša koje najčešće plaća „bolja polovina”.

Kafana „Violeta, kućo stara” u Topolskoj ulici, koja je otvorena pre četiri godine, takođe, ima neobičan „način kumovanja” koji je poznat većini Vračaraca.

Objekat u kome se danas služe neobični specijaliteti ima podudarnost sa replikom koju glumac Slavko Štimac izgovara u filmu Specijalno vaspitanje „Gde si Violeta, kućo stara”, a vlasnici su prvo želeli da je nazovu „Stara kuća” jer sam objekat potiče iz 1922.

Tokom radova na njenoj adaptaciji, slučajni prolaznik pitao je vlasnike šta se tu otvara i kada je čuo da će na tom mestu biti kafana, suznih očiju je pitao da li ona može da se zove Violeta.

Prema njegovim rečima, želeo je da se zove tako zbog devojke u koju se zaljubio pred sam početak Drugog svetskog rata, a koja je otišla da radi kao bolničarka i koju nikada više nije video.

U Ulici Dragoslava Jovanovića nalazi se još jedan restoran koji nosi neobično ime „Gradonačelnik”. Nije poznato da li to ima veze sa tim što se nalazi u blizini gradske skupštine, ali toplinu ambijenta, u kome su smešteni predmeti, fotografije i mnoga dokumenta iz perioda između dva svetska rata, uz dobru evergrin muziku, oseti svako ko svrati u njega.

Kafana „Luda kuća” na Novom Beogradu, ranije upadljiva samo po neobičnom imenu, od nedavno se pročula i po tome što je u nju često tokom svog skrivanja svraćao haški begunac Radovan Karadžić, odnosno dr Dragan David Dabić.

Mesto je bilo poznato po dobrom vinu, a sada i guslama, na kojima je dr Dabić, uz čašu „medveđe krvi”, često zabavljao goste, a iznad njegove glave stajala je slika iz vremena kad je bio vođa bosanskih Srba.

Gosti te kafane još u neverici prepričavaju šta se desilo, a na stolu stoji čaša „medveđe krvi”, kao sećanje na posete dr Dabića, odnosno Radovana Karadžića.

I mnoge druge beogradske kafane i restorani imaju neobična imena, ali nije poznato kako su data. Među njima su „Šta je, tu je”, „Mitologija”, „Pavle Korčagin”, „Iguana”, „Mi Da Mi”, „Trač”, „Zaplet”, „Žabar” i druge. (RTS)