Serbian Cafe

Roman koji „otkriva” kako se skrivao Karadžić

U slučaju romana „Prvi, drugi, treći čovek” Mirjane Đurđević, u kome je autorka 2006. „otkrila” kako se skrivao Radovan Karadžić, posle otkrića koja su usledila posle njegovog hapšenja bi se moglo postaviti da li je „umetnost je potkazala život”. Inspirisana večitim pričama o najtraženijem haškom optuženiku, tačnije o „lovu” na Karadžića, Đurđevićeva je izmaštala prvi pravi srpski špijunski roman, u kome je glavni lik baš bivši vođa bosanskih Srba. Književnica se dosetila da ga „sakrije” u jednu beogradsku ordinaciju u kojoj radi kao psihijatar, a posećuju ga „uposlenici” raznih „službi” - od domaćih do ruskih i američkih, jer je Beograd stecište svetske obaveštajne elite. U vreme kada je roman pisan, izdavač zrenjaninska „Agora je smatrao da mora da požuri sa njegovim objavljivanjem, strahujući da bi Karadžić mogao biti uhvaćen, pa ne bi vredelo da se ulaže novac u priču koja je ”pase„.”

Za protekle dve godine roman je zabavljao brojne čitaoce i naišao na veoma dobar prijem kod kritike, pa se našao i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Pre dve godine na sajtu „Knjigainfo” pojavio se prikaz u kome se za temu romana kaže da je „više nego u skladu sa duhom (ne)vremena - različiti svetski špijuni i njihovi domaći pomagači špartaju prošle jeseni (2005) po Beogradu, što tražeći, što skrivajući, na preciznim i prepoznatljivim lokacijama, izvesnog psihijatra, koga haški istražitelji klasifikuju kao Personu broj 1 među optuženima za ratne zločine.”

U nastavku teksta autor piše da Đurđevićeva, „sa već dokazanim i nagrađenim smislom za dobar zaplet i dramatične obrte, sve do uzbudljivog finala, suvereno vodi priču kroz lavirinte sa bezbroj slepih ulica, terajući čitaoca da se upita zašto Rusi ´skrivaju´ ovog optuženika, za koga ovog puta radi detektivka Harijeta, ko je saradnik CIA, a ko dvostruki špijun...”

Gledana danas, ova knjiga poziva na novo čitanje da se uporedi piščeva mašta sa događajima koji priči daju ono što se u književnosti naziva „epilog”.

Aristotel je primetio da „umetnost podržava život”, ali se odavno pokazalo da može i obrnuto da „život podražava umetnost”. (Tanjug)